Koks: Igram u blokbasterima da bih snimio nezavisni film

Koks je gost Festivala evropskog filma Palić, a sinoć mu je uručena nagrada „Aleksandar Lifka“ za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, priznanje koje, prema njegovim rečima, vrednuje čitavo njegovo putovanje tokom karijere.

„Oskar i slične nagrade ne dodeljuju se za trajanje, za sve što ste u jednom dužem periodu ostvarili. Prelazite iz projekta u projekat, neki projekti budu odlični, drugi i ne baš, ali i u njima ima nešto posebno, a ova nagrada pokriva sve to, celo moje putovanje“, rekao je Koks.

Od 1971. godine i uloge Lava Trockog u biografskoj drami Nikolaj i Aleksandra Frenklina Šefnera do 2017. i naslovne role u ostvarenju Čerčil Džonatana Teplickog, Koks je ostvario više od 200 uloga na filmu i televiziji.

Prvi je tumačio ulogu Hanibala Lektora u filmu Lovac na ljude Majkla Mana, a igrao je i u rediteljskom debiju Rejfa Fajnsa Koriolan, koji je sniman u Srbiji, te je Koks mesec dana proveo u Beogradu kojim je oduševljen.

Sa 14 godina pridružio se pozorištu u svom rodnom Dandiju, a osamdesetih i devedesetih igrao je Šekspirovoj kraljevskoj trupi i Nacionalnom teatru u Londonu, nagrađivan za uloge u komadima Kralj Lir i Tit Andronik.

Kaže da je uvek bio između dve kulture, odgajan na američkom filmu i posvećen najvećem piscu engleskog jezika – Šekspiru.

„Potičem iz radničke klase. Odgajan sam na američkom filmu, jer sam bio Škot, a ne Englez, i uživali smo u američkom filmu, moji roditelji su uživali u američkom filmu. A kada se odlučite da se posvetite glumačkoj profesiji, onda počnete da obraćate pažnju na dela, na reči i bilo je neminovno da se okrenem Šekspiru“, objasnio je Koks u intervjuu Tanjugu.

Veruje da Šekspir nije bio mnogo drugačiji od njega – rođen siromašan i onda postao veliki pisac.

„Šekspira je teško zaobići i zato sam krenuo od filmske kulture pa preko Šekspirovog pozorišta, povezao ih i došao do ovoga što jesam“, istakao je Koks.

Od Trockog, preko Agamemnona u Troji i Hermana Geringa u seriji Nirnberg, do Vinstona Čerčila, njegovu karijeru su obeležile uloge istorijskih ličnosti.

„Nije stvar u tome šta mene privlači kod istorijskih tema, nego kako ja privlačim istoriju. Često su mi tražili da igram istorijske ličnosti. Možda jednostavno odgovaram takvim ulogama, mislim da postoji samo nekoliko nas koji odgovaraju ulogama istorijskih ličnosti“, smatra Koks.

Priznaje da mu je najveći izazov bio Gering, jer sve što znamo o njemu obično je bilo pogrešno shvaćeno.

„Morate da stavite lik u istorijski kontekst i kada to učinite sa Geringom, odmah imate bolju predstavu o njegovoj motivaciji. Na najveće poteškoće nailazite kada je holokaust u pitanju. On nije bio prisutan kada se razgovaralo o konačnom rešenju. Bilo je ljudi koji su zaista bili deo toga, dok je on više bio šoumen, ali istovremeno je kreirao koncentracione logore, što je opet zapravo britanska ideja. Koncentracioni logori su potekli iz onoga što se dešavalo u Burskom ratu, on je samo tu ideju doneo u Nemačku“, objasnio je Koks.

Kada glumac igra takvog čoveka, naglašava, ne mora da nađe simpatiju za njega, ali mora da oseti empatiju, da razume ko je bila ta osoba i korene iz kojih je potekao, jer u krajnjem slučaju on je bio ljudsko biće.

Čerčil je, s druge strane, bio, kako kaže, velika odgovornost.

„Čerčil je za mene bio neko sa kim sam još kao dete bio jako povezan. Slušao sam priče o njemu tokom odrastanja, jer je bio predstavnik mog grada u parlamentu 20-25 godina pre mog rođenja, ljudi su ga jedno vreme obožavali ali irski ogranak, čiji sam deo bio, osećao se izdanim zbog njegovih veza sa progonom Iraca pre 1922. godine“, rekao je škotski glumac.

Bio je, ističe Koks, krajnje kontradiktorna ličnost, čas liberal, čas konzervativac, ni njegova partija mu nije verovala, njegova supruga Klementina je zapravo bila „snaga iza trona“, koja mu je pomagala da prebrodi kritične trenutke i manijakalnu depresiju sa kojom se suočavao.

„Radi se isključivo o njegovim principima i onome u šta je verovao. Nije da su to i moja uverenja, veoma sam kritičan prema njemu, ali čak je i moj ujak rekao nešto što se ne sme prenebregnuti: 'On nas je spasao.' I to je istina“, istakao je glumac.

„Obožavam klasične filmove i stalno ih gledam, ne prođe dan da ne pogledam neki crno-beli film“,otkriva britanski umetnik i priznaje da je snimao blokbastere da bi tako sponzorisao sebe.

„Sada sam u prilici da snimam nekoliko nezavisnih filmova samo zahvaljujući televizijskoj seriji koju sam radio za HBO . Ali ako gledate kreativnost, veštinu i umetnost, onda uviđate značaj festivala, jer oni daju priliku filmskim umetnicima da njihove filmove publika vidi“, zaključio je Koks.