Ejbel Ferara gost „Beldoksa“

Uprkos tome što je u svetu filma najpre poznat po svojim hvaljenim i neobičnim igranim filmovima, Ejbel Ferara, koji je pre nekoliko godina bio i gost festivala „Kustendorf“ i od koga se uvek očekuju provokacije, potpisao je i znatan broj dokumentarnih filmova.

U njima se mahom vraća na mesta odakle je potekao, on ili njegova familija, ili se bavi onim što ga se lično tiče.

U dokumentarnom filmu Ulica Malberi iz 2010. godine uspeo da rekonstruiše mesto gde je započeo svoju filmsku karijeru 1975. godine, a dokumentarcem Chelsea on the Rocks oživeo čuveni hotel „Čelzi“ u srcu Njujorka.

Trg Vitorio, snimljen prošle godine (kada i dokumentarac Uživo iz Francuske), predstavlja hroniku najživljeg trga u Rimu, na kome se sve različitosti ovog grada osećaju u potpunosti, mesto gde žive i Rimljani i Azijati i Afrikanci.

Prolazeći trgom, Ferara se upušta u razgovore sa njima o njihovom poreklu, razlogu dolaska, želji za ostankom i opstankom u surovom savremenom svetu.

Upravo zbog svoje vrlo slikovite strukture, Trg Vitorio je postao i stecište mnogih umetnika, kao i samog Ferare, koji zato upravo strukturom dokumentarnog filma uspeva da prodre do srži i da uđe u unutrašnjost njegove jedinstvene dimenzije.

Ferara otkriva zbog čega je upravo Trg Vitorio postao tako inspirativan filmadžijama, među kojima je bio i Pazolini kome je posvetio prethodni film, sa Vilemom Dafoom čija je pojava i u ostvarenju Trg Vitorio naočita.

Ejbel Ferara je i svoju karijeru gradio na žanrovski i tematski krajnje različitim ostvarenjima. Rođen u Bronksu, počeo je snimajući filmove „super 8“ kamerom, pre nego što se naširoko pročulo za njega zahvaljujući filmovima Driller Killer i Ms. 45.

Ova dva ostvarenja ispunjena žestinom i nasiljem, kao i osobenom stilizacijom, postavila su visoko lestvicu očekivanja od njegovih potonjih radova.

Ferara nije razočarao, ali koliko god da su studiji želeli da ga prisvoje, on je ostao dosledan svom avangardnom pristupu filmu, te je tako potpisao neka od kultnih ostvarenja, poput Zlog poručnika iz 1992. godine.

Njegova obrada fantastičnih Kradljivaca tela, te vampirska poslastica Zavisnost, triler Zmijske oči sa Madonom, crnohumorna Sahrana, religijska ekstravagancija Marija i brza komedija Priče o gogo igračicama, obogatile su na različite načine njegovu karijeru sve do novog doba kad je snimio apokaliptični 4:44 Poslednji dan na Zemlji i biografski Pazolini, o njegovom očito omiljenom autoru i inspiraciji.

Karijeru između popunio je video-spotovima, po kojom serijom i, naravno, dokumentarcima.

Koliko god je svaki od filmova bio različito primljen i kod publike i kod kritike, Ferara je bez sumnje ostao dosledan svom specifičnom stilu i nezavisnoj produkciji, što mu je i obezbedilo status kultnog autora.