Vudstok – kad je Džimi bacao bombe, Santana žrtvovao dušu, a Bisera ostavila delić srca

Jedan od najvećih događaja u istoriji moderne muzike i mladalačke kulture prati pregršt priča, posebno o izvođačima, kojih je bilo više od trideset, među kojima Džimi Hendriks, Dženis Džoplin, Santana, „Džeferson erplejn“, „Grejtful ded“, „Kridens klirvoter rivajval“, Džo Koker, „Hu“...

Festival je trebalo da otvore psihodelični rokeri „Svitvoter“ (Sweetwater), ali su se zaglavili u saobraćaju, pa je umesto njih uskočila folk, soul zvezda Riči Hejvens. „Svitvoter“ su morali helikopterom da prevezu, jer je gužva na putevima bila tolika da nije bilo drugog izbora.

Žurka počinje

Prvi dan (petak) je bio pretežno rezervisan za kantri i folk muzičare, poput pomenutog Ričija Hejvensa, „Inkredibl string bend“ (The Incredible String Band), Tima Hardina, Melani (koja je na binu izašla u šestom mesecu trudnoće) i folk ikone i poznate antiratne aktivistkinje Džoan Baez.

Drugi dan su krenuli teškaši. Oko dva posle podne na binu je izašao je bend „Santana“, sa dvadesetogodišnjim Karlosom Santanom na čelu.

Santana je kasnije priznao da je čitav bend bio „pod uticajem“ i da se on plašio da zbog esid tripova neće moći da svira, ali je njihova 45-minutna svirka, koju su završili „žrtvujući dušu“ (pesma – Soul Sacrifise), bila jedna od najboljih na „Vudstoku“ i obezbedila im svetsku slavu.

Nizali su se „Kend hit“ (Canned Heat), „Kif Hartli bend“ (Keef Hartley Band), „Mauntin“ (Mountain), pre nego što su oko deset uveče na binu izašle legende hipi kontrakulture „Grejful ded“ (Grateful Dead).

Njihov nastup je bio prekraćen kada je otkazalo glavno koncertno pojačalo dok su „prašili“ pesmom Turn On Your Love Light.

Kada su ponovo osposobili ozvučenje, binu su zauzeli američki bluz-rokeri „Kridens klirvoter rivajval“ (Creedence Clearwater Revival) – inače prvi veliki bend koji je pristao da svira na „Vudstoku“, što je pokrenulo i druge da dođu.

Posle njih miljenica publike i jedan od najboljih ženskih vokala u istoriji – Dženis Džoplin.

„Nemojte trpeti ničija sr**a. Muzika treba da bude za uživanje“, rekla je na početku Bisera (Pearl), kako su je od milošte zvali, a onda se onaj hrapavi, moćni glas prolomio kroz ozvučenje snage 12.000 vati.

Pit Taunsend iz „Hua“ (The Who), koji su nastupili posle nje, napisao je u svojim memoarima da joj to nije bio najbolji nastup, najverovatnije zbog pića i heroina koji je uzela zbog nervoze od višečasovnog odlaganja i broja ljudi na festivalu.

„Čak i kad joj je loše veče, Dženis je i dalje neverovatna“, napisao je Taunsend.

Legendarni „Hu“ je naravno bio na visini zadatka kada su momci u pet ujutru izašli na binu. Sunce je izašlo tačno kada su počeli da sviraju pesmu See Me, Feel Me, što je basista benda prokomentarisao da je „bog radio na osvetljenju“, a Taunsend je na kraju bacio gitaru u oduševljenu publiku.

Zoru je publika dočekala uz psihodelični „Džeferson erplejn“ predvođen Grejs Slik.

Džo Koker uz malu podršku prijatelja i „bombaš“ Hendriks

Nedelju je oko dva posle podne otvorio Džo Koker uz pratnju "The Grease Band", koje su na festival morali helikopterom da dovezu. Za nastup su odabrali pesme Feelin' Alright?, Something's Comin' On, Let's Go Get Stoned, I Shall Be Released, a završili ga sa osmominutnom verzijom kultne With a Little Help from My Friends.

Koker je kasnije rekao da je nastup na „Vudstoku“ bio „prosvetljujući dan“ za njega.

Usledio je žestok pljusak, ali su izvođači, jedan po jedan, ipak nastavljali, a publika željno iščekivala.

Oko tri ujutru na binu su izašli Krozbi, Stils, Neš i Jang, kojima je „Vudstok“ bio neka vrsta vatrenog krštenja.

„Ovo je tek drugi put da nastupamo pred ljudima. Prestravljeni smo“, rekao je Stiven Stils.

Ko drugi bi bio dovoljno dostojan da zatvori ovakav festival, nego legendarni Džimi Hendriks, koji je izašao pred publiku oko osam ujutru, a puna tri dana nije spavao.

Hendriks je u tom trenutku bio najplaćeniji rok muzičar i hedlajner festivala, a desetine hiljada najzagriženijih ljubitelja ga je dočekalo.

Po mnogim kulminacija čitavog festivala krenula je kada je Hendriks odsvirao svoju verziju američke himne, u koju je ubacio brojne efekte i distorzije kako bi imitirao zvuk bombi, raketa i mitraljeza.

Iako nikada nije priznao, mnogi su protumačili to kao poruku protiv Vijetnamskog rata. Fotografije Hendriksa na bini tokom izvođenja Star Spangled Banner smatraju se jednim od najvažnijih trenutaka 60-ih i 70-ih.

Svirku je završio pesmom Hey Joe, da bi odmah po napuštanju bine kolabirao od umora.

Program festivala

Petak:

- Riči Hejvens
- Svami Sačidananda
- „Svitvoter“ (Sweetwater)
- Bert Somer
- Tim Hardin
- Ravi Šankar
- Melani
- Arlo Gutri
- Džoan Baez

Subota:

- Kvil (Quill)
- Kantri Džo Makdonald,
- „Santana“
- Džon Sebastijan
- „Kif Hartli bend“ (Keef Hartley Band)
- „Inkredibl string bend“ (The Incredible String Band)
- „Kend hit“ (Canned Heat)
- „Mauntan“ (Mountain)
- „Grejtful ded“ (Grateful Dead)
- „Kridens klirvoter rivajval“ (Creedence Clearwater Revival)
- Dženis Džoplin i „Kozmik bluz bend“
- „Slaj end femili Stoun“ (Sly and the Family Stone)
- „Hu“ (The Who)
- „Džeferson erplejn“ (Jefferson Airplane)

Nedelja: 

- Džo Koker i „Gris bend“
- Kantri Džo end d fiš (Country Joe and the Fish)
- „Ten jirs after“ (Ten Years After)
- „D Bend“ (The Band)
- Džoni Vinter
- „Blad, svet end tirz“ (Blood, Sweat & Tears)
- „Krozbi, Stils, Neš end Jang“ (Crosby, Stills, Nash & Young)
- „Pol Baterfild bluz bend“ (Paul Butterfield Blues Band)
- „Ša na na“ (Sha Na Na)
- Džimi Hendriks