Imunoterapija ‒ istraživanja u lečenju melanoma

Zamisao da imunoterapija postane deo kliničke prakse u borbi protiv raka i nekih infektivnih bolesti napreduje ka ostvarenju velikim koracima. Mnogi onkolozi i hematolozi smatraju da će upravo u toj oblasti, u narednih pet godina, doći do važnih rezultata i da će se razviti bolje terapije za pacijente.

Imunoterapija koristi imunološki sistem čoveka u cilju borbe protiv bolesti, pomažući tako organizmu da bolje reaguje. Kod raka imunoterapija pomaže imunološkom sistemu da prepozna i označi maligne ćelije, koje su često sposobne da izbegnu „razotkrivanjeˮ i pokrenu razarajuće procese u organizmu.

„Danas se nalazimo na strateški veoma važnom mestu u razvoju imunoterapije, dugo smo pokušavali da lečimo pacijente koristeći njihov imunološki sistem, sjajan način odbrane, ali je razvoj ideje bio zaista komplikovan; tek sa otkrićem ʼčekpointʼ (chekpoint) inhibitora došlo je do proboja", rekla je prof. dr Karolin Rober, šefica Departmana za dermatologiju na Institutu „Gustav Rusi" u Francuskoj. Posebno značajan napredak postignut u lečenju melanoma, jednog od najtežih oblika raka kože. Samo u 2015. godini tri „čekpoint" inhibitora dobila su odobrenje za kliničku upotrebu (ipilimumab, nivolumab i pembrolizumab).

Očekuje se da taj pristup zaista pruži ono u čemu su ostale terapije raka zakazale. Imunoterapija je prisutna dugo, koncept nije nov. Međutim, da bi se razumelo kako funkcionišu T-ćelije ‒ „vojniciˮ imunološkog sistema, obučeni da eliminišu sve što je strano u organizmu ‒ bilo je potrebno vreme. Otkriveno je da je potreban receptor za T-ćelije, a to je antigen na MHC (Major Histocompatibility Complex) molekulima. „To je prvi signal koji će T-ćelije prepoznati. Samo jedan signal nije dovoljan, potreban je i drugi, a to je CD28 ‒ vrsta regulatora koji automatski pokreće i 'prekidač za gašenje' T-ćelija; zato je potrebno pažljivo izračunati kako da se 'prekidač za gašenje' što kasnije aktivira u organizmu, kako bi T-ćelije imale više vremena da se otarase nekog velikog tumora, na primer", objasnila je prof. dr Pedmani Šarma, direktorka platforme za imunoterapiju u Medicinskom centru za lečenje raka „Andersonˮ u Hjustonu, jednom od najprestižnijih centara u svetu za istraživanje, edukaciju, prevenciju i negu pacijenata obolelih od raka.

U odnosu na prethodne pokušaje, sve nove metode imunoterapije dale su dobre rezultate u kliničkim ispitivanjima. Stručnjaci smatraju da je do ranijih neuspeha dolazilo jer nije bio poznat regulatorni faktor za gašenje imunskog odgovora. Međutim, imunolozi su skrenuli pažnju na to da te ćelije nemaju samo regulator za paljenje već i za gašenje. Prof. dr Džejms Alison, izvršni direktor platforme za imunoterapiju Centra „Andersonˮ i njegova grupa zaslužni su za otkriće imunske „čekpoint blokadeˮ, koja predstavlja veliki proboj u imunoterapiji raka.