Nije tačno da „Gugl“ ne voli ćirilicu!

Na tribini koju je RNIDS organizovao, učesnici su ocenili i da je neosnovano što ćirilicu u Srbiji mnogi vezuju za nacionalizam i ksenofobiju, ističući da je ćirilica srpsko pismo i u masovnoj upotrebi, uz određene modifikacije, u našoj zemlji je od 11. veka, te ga ne treba vezivati ni za veru ni za politiku, već isključivo za srpski jezik.

Postoje procene da je na srpskom tržištu odnos latinice i ćirilice 70 prema 30 odsto, pa, kako ocenjuju, ostaje pitanje da li internet može da predvodi promenu u odnosu prema ćirilici ako to ne čine sami građani u „oflajn“ prostoru.

Trener iz „Gugl akademije“ Ivan Rečević istakao je da pretraga na ćiriličnom pismu na našoj teritoriji ima prioritet u „Guglu“, ali da sadržaj treba adekvatno opisati, kako bi „Gugl“ znao o kom jeziku i pismu je reč, čega u praksi nema dovoljno.

Prema njegovim rečima, veb stranice bi trebalo u svom kodu da imaju definisan jezik i pismo kojim su pisane, bilo da je u pitanju ćirilica ili srpska latinica, što, kako kaže, većina naših sajtova nema.

Ćirilica je pismo koje je rasprostranjeno među velikim delom svetske populacije i zato postoji mnoštvo ćiriličnih fontova, tvrdi logo dizajner iz Beograda Bojan Stefanović.

Stefanović je, međutim, ukazao da postoje određeni grafički problemi kod korišćenja ćirilice, poput nepravilnih kurziva, i dodao da su sve brojniji napori da se ovaj problem reši, te se kvalitetni ćirilični fontovi mogu pronaći na više sajtova.

Vlasnik brenda „Domaće kiflice“ Miloš Mijić odlučio je da njegov logo bude napisan ćirilicom kako bi se kompanija izdvojila iz mase i na taj način privukla pažnju potrošača.

Očigledno mu je to, uz kvalitet proizvoda, pomoglo da od malog porodičnog biznisa, koji je započeo sa suprugom, stvori firmu koja danas zapošljava 30 ljudi.

Taj brend, takođe, na Tviteru i Fejsbuku komunicira sa svojim klijentima i potrošačima na ćiriličnom pismu.

Prema rečima Rečevića to je dostupna i poželjna opcija, i dodaje da su društvene mreže odavno „stavile do znanja“ da poštuju različita pisma, pa tako danas na Fejsbuku svako može imati ćirilična korisnička imena, interfejs, postove, pa i ćirilične haštegove.

Rukovodilac Sektora za razvoj poslovanja i marketing u RNIDS-u Predrag Milićević ukazao je da postoje određeni tehnički problemi sa pravljenjem mejl adresa na ovom pismu, ali to nije problem samo sa ćirilicom već i sa svim drugim pismima koja ne potpadaju pod engleski alfabet.

„Ovi problemi se intenzivno rešavaju na globalnom nivou, a rešenje će obuhvatiti sva ne-engleska pisma, pa i našu ćirilicu“, rekao je Milićević i dodao da su Rusi, uprkos tome, registrovali više od 860.000 svojih ćiriličnih domena, uz napomenu da Rusija nema, poput nas, dva pisma, već se u ovoj zemlji koristi isključivo ćirilica.