Pametni telefoni, stadioni... Šta je sledeće?

Šta je zajedničko za velike kompanije poput „Mercedesa“, „Audija“, „Huaveja“, „Dojče telekoma“ i za Holandiju, koja je organizator Evropskog prvenstva u fudbalu 2020?

Svi oni nam sa skupa u Minhenu najavljuju da je već nastupilo doba potpune digitalizacije naših života.

„Na primer, koliko bi vlasnika pasa, a u Nemačkoj ih ima 58 miliona, želelo da bude sigurno da im se pas neće izgubiti nikada? Takođe, i da u svakom trenutku znaju da li im pas ima zdravstvenih problema“, ukazuje Feri Abolhasan, direktor informacionih tehnologija „Dojče telekoma“.

Takođe, Abolhasan navodi malo ozbiljniji primer - na primer, vatrogasci će raditi mnogo efikasnije, spasiće mnogo više života.

I dok je za naše trenutne potrebe dovoljno imati nekoliko desetina gigabajta, za velike privredne sisteme potrebno je mnogo više. Tu stupa na scenu takozvana klaud tehnologija. Ona je, kažu upućeni, osnova nečega što se u među velikim igračima zove Industrija 4.0.

To je četvrta industrijska revolucija. Posle parne mašine, električne energije, kompjuterizacije, očekuje nas mnogo više - trka za što kraće vreme proizvodnje, poboljšanje kvaliteta proizvoda i, samim tim, naših života - dobiće novi, digitalni pogon.

Šta će za naše živote ovo značiti? Za početak, još smo daleko od tog digitalnog sveta - nekoliko decenija. Ali, svakoga dana, postajaćemo svedoci sve boljih usluga koji su posledica novih tehnologija.

„Kupite jednu običnu veš mašinu i ona se pokvari. Ako je, ne daj bože, nedelja, dobićete od servisa automatski odgovor na sekretarici da se javite u ponedeljak. To više neće funkcionisati tako. Vaša veš mašina će biti u stanju da, koristeći klaud tehnologiju, pošalje informaciju servisu pre nego što se pokvari, i vas će zvati iz servisa da vas o tome obaveste i da spreče kvar“, ukazuje Luo Jiju iz kompanije „Huavej“.

Kenet Fredriksen iz „Huaveja“ smatra da, što se tiče Srbije, ako se privreda digitalizuje za samo jedan procenat, BDP će na nacionalnom nivou porasti 1,9 odsto.

„Sa digitalizacijom svega, sigurno je da će prestati potreba za mnogim radnim mestima, ali će istovremeno da se pojavi i mogo drugih zanimanja. Napredak će biti sveopšti“, dodaje Frederiksen. 

Dok se to ne dogodi, svedočićemo sve savršenijim i savršenijim gedžetima. Kaže se da će u vrlo skoroj budućnsti postati suvišno da vadimo svoj pametni telefon 50 puta dnevno iz džepa da bismo videli ko nas je zvao, ko nam je napisao imejl, kolika je temperatura, ili da se informišemo o stanju sopstvenog pulsa.