Прича о Троји без тројанског коња у Британском музеју

Прича о величанственом граду и десетогодишњем рату због најлепше жене на свету, неодољиво је драматична и трагична. Њена заводљивост пленила је машту авантуриста и археолога, па потрага за изгубљеним градом траје вековима.

Но ко су хероји, победници и поражени, жене и освајачи, који су играли улогу у Тројанском рату? Зашто се ова прича толико препричава, од Хомера, преко Шекспира, до Холивуда? На ова питања одговара изложба у Британском музеју, кроз уметност која одузима дах, од драматичних античких скулптура и изузетно осликаних ваза до моћних радова из савременог доба.

На изложби су приказани и фасцинантни археолошки докази који показују где је била стварна Троја, нудећи примамљиву истину иза митских прича. Од отмице Јелене Тројанске до преваре са тројанским коњем и пада града, изложба испреда нит између мита и стварности.

„Тужна је ово прича. Грци су добили рат, али су уништили један веома софистициран град и уз велику муку се вратили кући. Нема овде победника. Обе стране су патиле“, каже кустоскиња Лесли Фитон.

Оно што је посебно важно за изложбу у Британском музеју јесу бројне варијације мита о Троји. Јелена и Ахил, на пример, приказани су на десетине различитих начина и физички и кроз наратив који их окружује.

Но кроз сва крвава херојства, панегирике посвећене боговима и богињама и митским фигурама на обе стране рата, најзначајнији су експонати који показују стварност.

И да, нема тројанског коња у унутрашњости Британског музеја.