Шта нам говоре књиге утисака

Донедавно у депоу, а сада први пут пред очима јавности. Све је почело 1956. године када је Јосип Броз Тито, поводом 100 година од рођења Николе Тесле, позвао у Београд највеће светске научнике, академике, истраживаче, нобеловце и сви су се уписали у книгу утисака.

Од тада су се множили коментари и потписи државника, амбасадора, краљева. Ивона Јевтић, в.д. директорка Музеја Николе Тесле каже да је посета тајландске принцезе била врло необична и интересантна.

„Све време је записивала оно што је говорио демонстратор и будно пратила све време док је трајала изложба, чак је после тога задржала демонстратора и тражила који податак више“, објашњава Јевтићева.

На пожутелим страницама уз потпис тајландске и принцезе из Уједињених арапских емирата, и имена нобеловца Орхана Памука, шахисте Анатолија Карпова... Иста страна, али не и иста година - Тито и Јованка Броз, која је написала да је поносна што је Никола Тесла из њеног краја у Лици.

„Новак Ђоковић, поред Николе Тесле, можда најпознатији Србин у свету, и он је приликом посете написао да је поносан што је Никола Тесла Србин и поносан што је наше горе лист“, додаје директорка Музеја.

За само неколико месеци посетиоци Народног музеја попунили су две велике књиге од 500 страна. Од коментара, утисака, пеко симбола, од којих је највише срца, до цртежа - дечјих и оних мало вештијих.

Лидија Хам, портпаролка Народног музеја објашњава да се коментари често односе на неке врло интимне импресије, а понекад у њима посетиоци износе неке строго функционалне појединости везане за Музеј. 

У књизи утисака има ћирилице, латинице и скоро свих језика света.

„Сви језици, али најчешће српски, без обзира на међународну посећеност Музеја, ипак су наша примарна публика грађани Србије“, наглашава Лидија Хам.

У Музеју савремене уметности савремена је и књига утисака. Коментари се могу оставити електронским путем.