Празници, дани за уживање или свађу?

Ватрометом многи симболично испрате стару, а дочекају Нову годину и божићне празнике. Kод неких уместо ватромета експлодирају емоције, па дане одмора проведу у размирицама, свађама и сукобима. У прилог томе говори и сос линија за жене жртве насиља, коју је за време празника позвало два пута више жена него током децембра.

„Психичко насиље је најчешће, али оно често прати све друге врсте насиља, дакле оно се такође не препознаје, него кад ми разговарамо са женама и активно их питамо да ли он ради то и то, оне кажу, а да, како да не, и онда описују догађаје, које ми касније окарактеришемо омаловажавање, изолација, контрола, економнско злостављање, коришћење деце против мајке. Мада морам да признам да има доста и физичког насиља, од гурања, шамарања до озбиљних повреда“, каже Тања Игњатовић из Аутономног женског центра.

Уместо у сопственој, пет жена и четворо деце празнике је провело у Сигурној кући. Више посла је вероватно имала и полиција, али колико пута су интервенисали, нисмо успели да сазнамо, јер нам нису одговорили на послата питања. Празнични дани били су радни и за адвокате, јер како кажу, почетак нове године за неке је значио и крај брака. Само у току јануара у једну адвокатску канцеларију стигло је чак десетак захтева за развод.

„Знате она новогодишња резолуција да се промени лист, да се крене изнова, да се промени оно што није до тада ваљало. То је исто један тренд и психолошки то свакако има утицаја на некога ко одлучи и примети или реконструише да је претходна година била стресна и пуна свађа пуна ситуација које нису добре ни за децу ни за супружнике и воде се оном логиком да је здрав развод бољи него болестан брак", сматра адвокат Жељко Симић.

Пре него што схвате да је односу дошао крај, многи, нажалост, не могу да избегну непријатне ситуације. Али зашто баш за празнике сукоби кулминирају?

„Наши животи су организовани око разних обавеза и некада ми када имамо проблем у односу, тај проблем 'разрешавамо' тако што 'утроуглимо нешто или некога трећег'. То може бити и посао, то може бити и нека активност ван куће, то може бити било шта, када се то треће остави са стране, и остане однос један на један ту заправо креће то трење које има потенцијал да буде варница, а из тога може да настане и ватра“, објашњава породична психотерапеуткиња Радмила Вулић Бојовић.

Поремећене односе унутар породице не може спасти ни време које се проводи са пријатељима и фамилијом. Напротив, тензије су тада веће, а терен још клизавији.

„То су околности у којима се можда мало више конзумира алкохол, у којима партнери одлазе у госте или им долазе гости, где они могу да их оптужују пред другима, што они често раде, или да их окривљују. Ту су и љубоморне оптужбе, које почињу вербално, али често ескалирају“, тврде у Аутономном женском центру.

Сведоци сукоба су најчешће деца, којима породица уместо сигурности и безбрижности постаје извор рањивости и бола. А када једном изгубе веру у родитеље касније им ни један празник то не може повратити.

Истина је да су празници идеална прилика да се породица окупи, али за поједине празнична атмосфера је додатни притисак и окидач за расправу, неретко и насиље. То се најчешће дешава породицама чији су односи већ дуже време нарушени. У стабилним породицама празници су свакако време за уживање.