На факултету и теретана, кафићи, форензичке анализе...

Упркос томе што имају органичене могућности за издавање простора, у лабораторијама Хемијског факултета некада су се снимале сцене за филмове и рекламе. Одустали су од тога, јер закупци нису поштовали уговоре. Ни имовину овог факултета. Сада издају само амфитеатар и то колегама са других факултета. Ипак, захваљујући најсавременијим апаратима зарађују новац.

„Ми радимо неку врсту хемијске форензике – испитивање и препознавање потпуно непознатих хемијских супстанци које могу да се нађу, рецимо, у храни и лековима. У томе смо веома успешни и тренутно, могло би се рећи, и једини у земљи који имају за то опрему, стручни кадар и одговарајуће хемикалије. Све то представља извор прихода са којим надопуњујемо недостатке у буџету“, истакао је Иван Гржетић, декан Хемијског факултета.

Ангажовали су их за контролу таблета за мршављење у којима су недавно пронашли лек за смирење и то врло опасан. У међувремену стигао је нови позив.

„На царини се налазе непознати лекови, за које се тражи начин да се сазна шта се у њима налази. То су неке сумњиве супстанце за које надлежни не знају да ли су исправни и шта садрже. Позвани смо да их анализирамо и то на захтев легалних органа у Србији“, објаснио је Гржетић.

И други факултети приходују од своје имовине. Најчешће издају просторије, али воде рачуна о томе за које намене и коме. Негде су отворени кафићи, а на Правном факултету је теретана.

„Обавезни су законом да то издају преко тендера, а агенције ту не могу да им помогну, да сарађују. Као и све остале државне фирме када им се укаже неки простор који је слободан, београдски факултет расписује тендер, а заинтересоване стране се јављају, на тендеру се погађају и добија онај ко понуди више“, објаснио је агент за некретнине Владимир Милошевић.

Одржавање факултета односи много новца. Највиши су рачуни за струју, јер плаћају по индустријској цени. Неопходно је купити и потрошни материјал. Зато, кажу, користе сваку могућност да зараде, али само онако како закон дозвољава.