Пољубац без бркова кô село без школе!

У филму Биће скоро пропаст света је чак и Јоланда „носила“ бркове, а данас их је на мушкарцима тешко пронаћи. Пре два столећа мушкарац без бркова готово да се није могао срести на улици, а они ретки обријани гледани су с подозрењем.

„У Европи у 19. веку пре свега Енглеска је диктирала ношење бркова и мушку моду генерално и уопште претпостваља се да су ношење бркова Енглези преузели зато што је тада енглеска војска носила бркове и да и цивилно становништво негде у жељи да имитара начин живота тог негде милитарног дела“, објашњава Ивана Јовановић Гудурић, аутор изложбе и виши кустос Музеја града Новог Сада.

У војсци је био нарочито популаран тзв. мађарски стил бркова, који су носили Хусари – припадници лаке коњице још у 15. веку.

„Постоји једна легенда с обзиром на то да су они били изузетно пожељни као најамничка војска на простору читаве Европе, да се веровало да им снагу дају други бркови и да су друге војске преузели ношења бркова у војсци.“

Осим мађарског стила, у то време мушкарци су имали ограничен број начина фазонирања бркова.

„Постојао је тзв. империјалистички стил који је био изузетно захтеван за одржавање и захтевао је да се дуго пуштају бркови па се онда ти крајеви неким восковима намештају, а највише је био популаран међу уобичајеним светом тзв. волан стил, а волан стил је добио назив по волану бицикла.“

Без обзира који стил је у питању, бркови су били одраз полне и социјалне зрелости. Зато су их младићи с нестрпљењем ишчекивали.

„На овим фотографијама када посматрате имамо доста портрета матураната где су се они трудили када већ изађу ти први, први брчићи да их задрже тако да ви можете већ у тим раним гдинама да видите њихову жељу да танким и дискретним брковима показују ту жељу и намеру да постану прави припадници мушког друштва“, додаје Ивана Јовановић Гудурић.

Бркови су били и улазница у многа друштва.

„Рецимо, Добровољно ватрогасно друштво има један фантастичан портрет где они имају најразличитије стилове бркова и браде, па су ме на изложби у Новом Саду питали: 'Како су они мислили да гасе пожар са оваквим брадама?' Такође, припадници новосадске полиције из 19. века имају један фантастичан портрет, њих 30 на слици и сви имају бркове. Када погледате портрете јавних личности увек су присутни бркови.“

Тада се маљавост изузетно ценила и то су користили произвођачи козметичких средстава. Рекламе су на сваком ћошку, а и бербери имају пуне руке посла.

„У 19. веку се мушкарци нису бријали код куће, поготово припадници неког богатијег слоја, постоји један диван берберски салон у Новом Саду који и дан данас има један орман са пуно малих фиока и онда ми је садашњи власник објаснио да је свака фиока била од муштерије прибор који је чуван у фиоци."

Бркови одлазе у историју током Првог светског рата због ношења гас маске, да би средином 20. века завладала мода избријаног лица.

Данас бркове углавном носе старији мушкарци као одраз озбиљности или хипстери из фазона. Ако вам је то мало бркова, онда право на изложбу у Манакову кућу. Јер тамо су бркови на све стране.