Мурали који дају душу београдским зидовима

Пијаниста, архитекта, асистент на факултету, муралиста, уметник Андреј Јосиповски је младић коме је живот испуњен бојама. Њих преноси на зид и ствара најлепше и највеће мурале у нашем граду.

Све је почело пре три године, сасвим случајно, када је са пријатељем купио боје, изабрао зид и...

„Отишли смо у напуштену фабрику 'Змај' и осликали наш први зид. То је било пре три године и то је био први рад који смо урадили мој колега Бојан Шупут и ја. Касније сам осликао ограду на градилишту јапанске амбасаде. То је била гејша која се појавила у филму Зашто, који је био посвећен бомбардовању Београда“, објашњава Јосиповски.

После тога је почео да прави мурале на београдским зидовима.

Имају ли мурали везе са оним што је у срцу? Да ли се на тај начин мале емоције преносе на велике зидове или је можда обрнуто?

Као поклон нашим олимпијцима, на Бежанијској коси осванули су мурали посвећени Новаку Ђоковићу и Мирославу Радуљици. До сада је једном од најбољих тенисера света посветио два или три мурала.

„Првог Ђоковића урадио сам са још 11 других уметника у дворишту школе 'Лазар Саватић' на 450 метара квадратних. То је можда највећи мурал на Балкану, а сигурно у земљи“, наводи Јосиповски.

Андреј каже да је срећан и да не жели да се мења. Најбоље се осећа када се загледа у небо тражећи понекад инспирацију и када су му џепови пуни боја.

Највише га је, каже, обрадовало када је на питање неке учитељице шта желите да постанете када порастете, један дечак одговорио: „Хоћу да будем као онај пијаниста који црта по зидовима.“