Хоће ли Србија остати без орла крсташа?

Пре четири деценије у Србији је било тридесетак парова орлова крсташа, а данас свега два. Национални парк „Фрушка гора“ и Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље“ њихов су дом.

Овај орао насељава пределе до 1.000 метара надморске висине, не претерано пошумљене. За гнездо бира високо усамљено дрво и то га је учинило рањивим.

„Орлови су иако снажне и велике птице у суштини плашљиве животиње, плаше се људи. И смета им присуство људи – чим виде човека оне ће се подићи од гнезда“, објашњава биолог Драгиша Савић из Националног парка „Фрушка гора“.

Орао крсташ или царски орао је дугачак 80 цм и има распон крила до 200 цм. Био је симбол многих монархија попут Римског и Аустроугарског царства, а данас поред његовог имена стоји – угрожена врста.

Њих би додатно могла да угрози употреба забрањених пестицида. У протеклој години, 45 животиња је страдало на тај начин. Међу њима су и заштићене врсте.

„Орао крсташ је свакако врста која је потенцијално угрожена, штавише у суседној Мађарској која има далеко јачу популацију, све више и више орлова крсташа страда од последица тровања. Ми се прибојавамо тог сценарија и код нас и сигурни смо да без сталног надзора имати исту ситуацију. Треба непрекидно ширити свест да је потребно одговорно поступати са пестидицима, којих има све више и више и у широкој су употреби. Ми имамо велику циљну групу, то су пољопривредници“, додаје Марко Туцаков, орнитолог у Покрајинском заводу за заштиту природе.

Волонтери који би даноноћно чували гнезда, били би, кажу стручњаци, најбоље решење за спас врсте.

„У Националном парку 'Фрушка гора' гнезда се налазе дубоко у шуми и заштићена су самим тиме, а налазе се још додатно у првом степену заштите националног парка, где су практично све активности забрањене. Што се тиче другог пара, он је далеко, далеко осетљивији, њему је заиста потребно стално праћење.“

„У време гнежђења обустављају се сви шумарски радови у близини гнезда и наши надзорници мало детаљније контролишу активности и боравак људи у самој близини гнезда.“

Мађарска има добру праксу старања о овим птицама. У време док се гнезде, од марта до августа, волонтери им даноноћно чувају гнезда.