У Јапану рекордан број „карошија“ – смрти од прекомерног рада

Потражња за радном снагом највиша је од 1991. године, што би за премијера Шинза Абеа требало да буде помоћ да укључи што више људи на тржиште рада и тиме неутрализује последице старења становништва.

Међутим, због лабаве примене закона о раду, неке фирме превише искоришћавају своје запослене, што некад заврши трагичним последицама.

У протеклој фискалној години достигнут је рекордан број захтева за одштету због феномена кароши, њих 1.456, саопштило је јапанско министарство рада, најчешће унутар сектора у којима хронично фали радника, попут здравства, јавних служби, шпедиције и грађевинарства.

Секретар националног већа за жртве карошија Хироши Кавахито сматра да је стварна бројка вероватно десет пута већа, али да власт нерадо признаје те инциденте.

„Влада је организовала многе симпозијуме и штампала постере о овој теми, али то је само пропаганда", рекао је Кавахито, додајући како је једино решење мањи број радних сати, а ту влада не чини довољно.

Он се као адвокат бави карошијем од 1980. године и тврди да су пре у 95 одсто тих случајева били средовечни мушкарци на службеничким пословима, али да се данас 20 одсто односи на жене.

У Јапану не постоји законско ограничење броја радних сати, а министарство рада препознаје две врсте карошија – смрти као последице кардиоваскуларних болести повезаних с претераним радом и самоубистава због пословног стреса.

Тако ће се смрт од кардиоваскуларних болести сматрати карошијем ако је запослени радио више од 100 прековремених сати у претходном месецу или 80 прековремених сати у два или више месеца заредом у последњих шест месеци.

Самоубиство ће се класификовати као кароши ако је запослени радио више од 160 прековремених радних сати у једном месецу или више од 100 сати три месеца заредом.

Самоубиства узрокована послом порасла су 45 одсто међу младима до 29 година, као и око 39 одсто међу женама, показала је статистика министарства рада.

Проблем се погоршава поделом јапанске радне снаге на две одвојене категорије – стално запослене и оне с уговорима на одређено време, што су најчешће жене и млади.

У 2015. години ових последњих било је 38 одсто (од којих је 68 одсто жена), што је раст од 1990. кад их је било 20 одсто.

Адвокати и активисти упозоравају да послодавци намаме па преваре раднике, оглашавајући посао с пуним радним временом и разумним бројем радних сати, да би касније кандидатима понудили уговор с дужом сатницом, често с неплаћеним ноћним сменама и викендима.

Млади запосленици на то често пристају због недостатка искуства, док жене то чине јер  покушавају да се врати на тржиште рада након трудноће, па мисле да ће тешко добити прилику негде другде, сматрају активисти.

Председница групе за подршку „Породици с карошијем“ Емико Тераниши каже да добија много притужби на тактике запошљавања, попут фирми које новозапосленима говоре да њихова плата укључује 80 прековремених сати и да ће морати да врате новац послодавцу ако раде мање.

„У таквом систему неки људи не зараде ни минималац“, рекла је Тераниши, чији је супруг извршио самоубиство због прековременог рада.

Такве злоупотребе у последњих десет година постале су толико честе да су медији неке фирме ставили на црне листе.