Молеровa улицa, омалана табла

Када погледате једну таблу у центру Београда прво помислите: Овај молер није добро урадио свој посао. За разлику од њега, Молер, по коме улица носи име, не само да је био храбри устанички војвода Првог и Другог српског устанка, већ је био и велики сликар.

„Петар Николајевић не само што је ту командовао устаничким снагама него је истовремено са својим синовцима који су наследили тај сликарски дар од њега осликао Карађорђеву цркву у Тополи. Чак га је и устаничка 1804. година заткела како шара дворе Кучук Алије“, рекао је Небојша Дамњановић, саветник у Историјском музеју Србије.

Молер је важио и за једног од најписменијих међу устаницима.

„Говорио је Црни Ђорђе вођа устанка: 'Којекуде, ко ми натпише Молера и надговори Чупића даћу му све што хоће'“, истакао је Дамњановић.

На почетку и крају вијугаве улице стоје табле на којима пише ко је Молер. Ипак, ни становници, а ни пролазници не знају много о њему. Најчешће мисле да је реч о некоме ко се заиста бави молерајем.

Улица носи овај назив из 1896. године и попут Кнез Михаилове, Кнеза Милоша и Карађорђеве није га мењала, чак ни у време великих историјских превирања.

О историјском значају познате београдске улице сведоче и становници и догађаји.

У Молеровој улици у броју 88 живео је и радио велики српски композитор Станислав Бинички, а стотинак метара даље, у броју 43, 22. јуна 1941. године, поводом напада Немачке на Совјетски савез, састао се Политбиро централног комитета КПЈ. Овде су живели и Момчило Настасијевић и Мир-Јам.