Порнографија може узроковати депресију, анксиозност, еректилну дисфункцију...

Др Рејчел Ен Бар, неуролог и истраживач са канадског универзитета Лавал, каже да студије показују да се код људи, који редовно гледају "филмове за одрасле", често бележе оштећења на предњем делу кортекса, регији мозга која контролише снагу воље и импулсивност. 

Иначе, та регија мозга се у потпуности развија тек у одраслом добу.

Др Бар упозорава да истраживање показује да би порнографија могла да буде узрок неадекватне обраде емоција и импулса, што може довести до компулзивног понашања и доношења лоших одлука.

„Звучи парадоксално, али садржаји за одрасле наш мозак могу да доведу у малолетничко стање. Иронија је и у томе, што порнографија обећава забаву и сексуално задовољство, а ако се с тим претера, доноси супротне ефекте“, написала је др Рејчел Ен Бар у чланку о свом истраживању за The Conversation.

Порнографски садржаји су, у различитим облицима, одувек постојали. Али са развојем интернета, порнографки филмови су лако доступни и потражња за њима је огромна. На Порнхабу, током 2018. године, прегледано је 33,5 милијарди видео-клипова.

„Наука тек почиње да открива неуролошке последице конзумирања порнографије. Већ је јасно да ментално здравље и сексуални живот трпе катастрофалне последице, од депресије до еректилне дисфункције“, упозорила је др Бар.

Угрожена и емотивна посвећеност партнеру 

Др Бар, која истражује учење и памћење, каже да је њен тим истраживача приметио снажан утицај порнографских филмова на функцију мрежа неурона, што може утицати на људско понашање.

„Дугорочно гледано, изгледа да порнографија узрокује сексуалну дисфункцију посебно немогућност постизања ерекције или оргазма са реалним сексуалним партнером. Угрожени су и квалитет брака као и посвећеност емотивном партнеру“, нагласила је др Бар.

Докторка каже да се такав механизам може поредити са узимањем дрога. Када нека особа користи кокаин, излучује се велика количина допамина, хормона „доброг расположења“. Исто се догађа и са сексуалним узбуђењем, јер прекомерна активност неуротрансмитера, који су задужени за сексуално узбуђење, може умањити природне рефлексе и навике, остављајући тело збуњеним у процесу задовољења потреба.

„Студије показују да промене у преносу допамина могу узроковати или појачати депресију и анксиозност. Конзументи порнографије чешће пријављују симптоме депресије и лошије ментално здравље у поређењу са онима који не гледају те садржаје. Такође, конзументи порнографских садржаја, неретко постају опсесивно-компулзивни и стално трагају за што више порнографског садржаја.“