Српски лекари преморени, али њих нико не пита како су

Синдром хроничног умора тешко се дијагностикује, чешће погађа жене и карактеристичан је за многа занимања, а нису поштеђени ни они којима се због болести, обраћамо за помоћ. Истраживање секције „Опште медицине“ Српског лекарског друштва показало је да је од 455 испитаних лекара њих 43 одсто на корак од добијања овог синдрома.

Када нам није добро на њихова врата прво закуцамо. А када нас питају за здравље често причамо и о личним проблемима, а о њиховим неретко ништа не знамо. У мањим местима, попут Пландишта, изабрани лекари су и део Хитне помоћи па рад у амбуланти усклађују са теренским.

„Углавном су то скокови притиска и рецимо главобоље, то је нешто што је најчешће. Оптерећује одсутност са посла у пратњи пацијената. Понекад то зна да траје, рецимо, једном је трајало десет сати до опште болнице у Вршцу па КЦ у Београду, па назад“, објашњава директор Дома здравља „1. октобар“ у Плантиште, Драго Божић.

А траје и хронична исцрпљеност коју баш доктори код себе често не препознају. Због чега је тако, објашњава клинички психолог.

„Постоји ту једна ствар да су лекари, па и медицинско особље негде готово научили да је тај рад у стресу под таквим оптерећењима које је хронично негде саставни део посла и готово да лакше прихватају чак и дуготрајне незадовљаство или исцрпљеност и емоционалну и физичку. Одговорност сваког од нас је индивидуална и лична - да ли ћемо реаговати на нешто тако што се дешава и у том смислу јесте сигурно грешка уколико не реагујемо“, истиче Снежана Милутиновић, клинички психолог.

Да реагују покушавају бар подизањем свести код колега чланови секције „Опште медицине“ Српског лекарског друштва. Истичу да је синдром сагоревања на послу најизраженији код лекара опште медицине, педијатрије и гинекологије.

„Изабрани лекар опште медицине у просеку треба да прими 36 пацијената. Ако то прерачунамо на годишњем нивоу, то је негде 7.700 посета по једном лекару. Међутим, некада је мање, а некада и дупло више пацијената које лекари опште медицине примају“, наводи Мирјана Лапчевић из Српског лекарског друштва.

Упркос томе, лекари би пажњу требало да посвете и препознавању симптома код њих самих.

Синдром сагоревања на послу примећен је још седамдесетих година прошлог века код медицинског особља на одељењима психијатрије и интензивне неге а касније и код лекара опште медицине.

Сада се већ препознаје и у многим другим професијама, а од 2022. године биће и званично болест када ћемо помоћ тражити од оних који се са њом боре деценијама.

Број коментара 11

Пошаљи коментар

Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.