Лекови су исти, али пацијенти нису

Према најновијим истраживањима један од три лека који се тренутно примењује не постиже жељени резултат.

„Када дођете код лекара у ординацију, лекар вас прегледа и дâ вам одређену дијагнозу. Онда вам препише одређену терапију. Та терапија је направљена у фабрици лекова по одређеним стандардима. Међутим, ми нисмо исти и наш организам не доживљава тај лек једнако“, истиче доктор Александар Антовић, гост Јутарњег програма.

Персонализована медицина или терапија по мери пацијента је потпуно нов приступ у лечењу, а углавном се заснива на генетским тестовима. Људски геном је декодиран 2001. године и ми од тада учимо шта који ген ради. Како сазнајемо шта они раде, онда можемо то да пренесемо на терапију, објашњава доктор Антовић.

Када се утврди да човек има одређени ген, или има мутиран тај ген, зна се да ће добити неку болест. Друга грана ових истраживања, како наводи др Антовић, омогућава да када испитамо одређени ген, онда можемо да утврдимо и који лек и у којој дози одговара одређеном пацијенту.

Предиктивна медицина је још пре двадесет година започела испитивања са матичним ћелијама. Данас доминирају два велика поља, онкологија, с једне стране и фармакогеномска терапија, с друге.

„Постоји „Штратифар тест“ који може на преко 300 лекова да истестира појединца и да утврди који му од тих лекова не одговара, јер је његова генетика таква да ће он тај лек обрадити на неодговарајући начин“, додаје доктор.

Данас се у свету тим фармакогеномским тестовима раде персонализоване литсте и када је човек потпуно здрав. Полази се од претпостваке да ће свако, пре или касније у животу, узети неки лек. На основу ових испитивања, своме лекару доносимо и резултат генетског теста на основу којег ће он моћи да нам прилагоди терапију.

„Лекар увек мора да одлучи који лек се даје и у којој дози, а не фармацеут“, наглашава др Антовић.

У земљама у којима је персонализована медицина развијенија раде се овакви тестови и добија се персонализована картица. У Немачкој се „Штратфам тест“ може купити у свакој државној апотеци. У Србији је проблем што нема адекватне сарадње између лекара и фармацеута, сматра гост Јутарњег програма, али истиче да ови тестови повезују те две ствари.

„У Србији постоје овакви тестови. Лако се обављају. Узима се брис слузокоже, материјал се шаље у иностранство, а резултат стиже за две до три недеље. Нарочито је значајно што тај тест важи читав живот. Али, још је потребно порадити на едукацији лекара, јер је то још увек ново. У Немачкој се појавило пре три године, па и они још увек едукују своје лекаре. Проблем је и то што лекари о фармакогеномици не уче на факултету, за разлику од фармацеута“, напомиње доктор.

У истраживању успешности ових фармакогеномских тестова, кренуло се од антидепресива, јер се показало да се код њих дуго чека ефекат лека и људи на тој врсти терапије припадају ризичној категорији. Ту се показала велика успешност ових тестова. Пацијенти су се боље осећали и било је значајно мање самоубистава. 

Доктор Александар Антовић наглашава да је све проверено кроз озбиљне клиничке студије које су доказале апсолутну успешност предиктивне и персонализоване медицине.