Низак крвни притисак је добар, али само ако вам не смета

Одређени број људи, по мишљењу лекара, најздравијих људи, имају нижи крвни притисак који не представља патолошко стање, већ је конституционална особина, наглашава гошћа Јутарњег програма, др Марија Здравковић. Крвни притисак од, на пример, 90 са 60, се категорише као хипотензија, али они људи који уобичајено имају притисак у тим вредностима, никако не би требало да га дижу на силу.

„Проблем је кад неко има притисак с којим се не осећа добро. Када тај низак крвни притисак узрокује малаксалост, слабост, вртоглавицу и онда се заиста треба посветити истраживању узрока због чега је тако низак. Низак крвни притисак некада није сам по себи болест, већ може бити знак неког другог обољења, много озбиљнијег, односно маркер за неку болест“, додаје докторка.

Посебан проблем представљају људи који иначе имају повишен крвни притисак и узимају антихипертензиве да би одржали нормалан крвни притисак, али због неких провоцирајућих фактора, као што су претерано знојење, недовољно уношење течности, преоптерећење или нагле промене начина исхране, па им уобичајена терапија буде прејака, они улазе у неке вредности крвног притиска, на пример 90 са 60, који је за њих патолошки и није добар. Те вредности не само да им изазивају сметње, већ су и опасне за функционисање њиховог целог организма.

Докторка наглашава да ови пацијенти не би требало ништа самоиницијативно да мењају у погледу терапије. Потребно је редовно контролисати крвни притисак и само у случају када се примети одступање од стабилног стања, битно је да се јаве своме кардиологу или своме изабраном лекару.

Докторка Здравковић подсећа да је крвни притисак и даље „убица“ број један и то не смемо да заборавимо, тако да су особе које конституционално имају низак притисак, у неку руку повлашћени.

„Ниске вредности кривног притиска су генетски детерминисани, мада доста утиче и стил живота. Неумерена исхрана, превише слана, конзервирана храна у којој се не налази само обична со, већ и низ других соли које се додају као адитиви и конзерванси, оне додатно утичу на подизање притиска. Као што се зна, кад некоме падне притисак због дехидратације, сви препоруче слану супу зато што је препуна тих адитива и конзерванса. Кардиолошки пацијенти који имају висок крвни притисак, али и срчану слабост или инфаркт, никако не би требало да узимају такву храну“, наглашава гошћа Јутарњег програма.

Особе са ниским крвним притиском теже подносе врућину и у случајевима када се осећају као да ће колабирати, најбитније је да изађу на свеж ваздух, јер није проблем само висока температура, већ је проблем и недостатак кисеоника у затвореном простору.

„Најбоље би било, уколико се не осећамо добро, у пратњи некога да изађу на свеж ваздух. Колико год да је напољу вруће, боље је него у затвореној просторији. Уколико се борави у климатизованој просторији не треба спуштати температуру исувише ниско, јер када се изађе напоље, рефлексно долази до страшног пада крвног притиска и код потпуно здравих људи. Ситуација је наравно, још озбиљнија код кардиоваскуларних пацијената код којих већ постоји измењени одговор крвних судова на акомодацију топло-хладно. Зато је изузетно битно не излазити нагло из расхлађених просторија, нити их расхлађивати претерано. Највише 10 степени“, напомиње гошћа Јутарњег програма, др Марија Здравковић.