Жена будућности дебељушкаста?

Жена будућности ће, како научници тврде, бити нижа него што је сада, обавезно дебељушкаста, плоднија, здравија, с нижим крвним притиском и дужим периодом плодности.

Ове драматичне промене наговештавају поуздани докази који, такође, потврђују да човек још увек еволуира.

Напредак медицине омогућио је да много већи број људи, који су некада умирали млади, сада живе дуже и достижу дубоку старост.

На основу тога створено је уверење да природна селекција више не утиче на људску врсту и да човек, због тога, више не еволуира.

„То је потпуно погрешно", професор Стивен Стирнс, еволуциони биолог са Универзитета Јејл, у Њу Хејвну, у америчкој држави Конектикат.

Стирнс је уверен да, иако разлике у преживљавању, више можда, не врше селекцију „способнијих особа и њихових гена", разлике у репродуктивној способности још увек имају и такву улогу.

Питање на које је професор Стирнс желео да нађе одговор је да ли жене, које имају више деце, поседују различите особине које преносе на своје женско потомство.

Да би то установио, Стирнс је са сарадницима проучио резултате једног истраживања сабраног у студији која је систематизовала историје болести више од 14.000 житеља града Фрамингама у Масачусетсу од 1948. године и тако добили податке о три генерације многих породица.

Током истраживања проучено је здравствено стање 2.238 жена које су прошле кроз менопаузу и тако окончале репродуктивну способност. У овој групи жена истражено је да ли су њихова висина, тежина, крвни притисак, холестерол или други здравствени детаљи у било каквој вези са бројем деце које су донеле на свет.

Како би израчунали у којој мери природна селекција формира биолошке особине жена, истраживачи су проверили промене социјалних и културних фактора.

Испоставило се - у великој мери. Жене веће телесне тежине склоне су да рађају више деце од просека у односу на оне које су веће висине и лакше.

Жене са нижим крвним притиском и нижим нивоом холестерола исто тако одгајају више деце и, што није изненађујуће, то се исто догађа и женама које су прво дете донеле на свет у раној младости или су касније од вршњакиња ушле у менопаузу.

Оно што је посебно важно је да су ове особине пренеле на своје ћерке које такође имају више деце.

Ако се овакав тренд посматра током десет генерација, израчунао је Стирнс, просечна жена ће 2.409 године бити најмање два сантиметра нижа и килограм тежа него што је данас. Она ће, такође, своје прво дете родите пет месеци раније и ући у менопаузу 10 месеци касније.

Генетска или културна еволуција

Тешко је рећи шта је утицало на овакав развој ситуације и разлучити да ли се биолошки елементи преносе генетски са мајке на ћерку.

С обзиром на то да је стручни тим професора Стирнса узео у обзир многе друштвене и културне факторе, највероватније је да добијени резултати указују више на генетске него на могуће деловање културне еволуције.

Ово није прва студија која сугерише да природна селекција и данас функционише и да утиче на људе.

Разлика је огромна јер су многи ранији радови закључке доносили више на основу географских разлика у генетици него из директног мерења успеха у репродукцији.

Због тога су, закључује се у чланку објављеном у часопису „Сајенс", резултати Стирнсових истраживања, можда, најдетаљнија анализа човекове еволуције данас.

„Посебно је занимљиво да се постојећи биолошки оквир још назире испод оквира који одређују утицај културне традиције" закључио је Стирнс.

Анализе других дугорочних медицинских података могле би расветлити прожимање генетике са културом и традицијом.