Жена будућности дебељушкаста?

Према прорачунима стручњака, просечна жена ће 2.409 године бити најмање два сантиметра нижа и килограм тежа него што је данас. Жена будућности, тврде амерички стручњаци, постаће мајка пет месеци раније.

Жена будућности ће, како научници тврде, бити нижа него што је сада, обавезно дебељушкаста, плоднија, здравија, с нижим крвним притиском и дужим периодом плодности.

Ове драматичне промене наговештавају поуздани докази који, такође, потврђују да човек још увек еволуира.

Напредак медицине омогућио је да много већи број људи, који су некада умирали млади, сада живе дуже и достижу дубоку старост.

На основу тога створено је уверење да природна селекција више не утиче на људску врсту и да човек, због тога, више не еволуира.

„То је потпуно погрешно", професор Стивен Стирнс, еволуциони биолог са Универзитета Јејл, у Њу Хејвну, у америчкој држави Конектикат.

Стирнс је уверен да, иако разлике у преживљавању, више можда, не врше селекцију „способнијих особа и њихових гена", разлике у репродуктивној способности још увек имају и такву улогу.

Питање на које је професор Стирнс желео да нађе одговор је да ли жене, које имају више деце, поседују различите особине које преносе на своје женско потомство.

Да би то установио, Стирнс је са сарадницима проучио резултате једног истраживања сабраног у студији која је систематизовала историје болести више од 14.000 житеља града Фрамингама у Масачусетсу од 1948. године и тако добили податке о три генерације многих породица.

Током истраживања проучено је здравствено стање 2.238 жена које су прошле кроз менопаузу и тако окончале репродуктивну способност. У овој групи жена истражено је да ли су њихова висина, тежина, крвни притисак, холестерол или други здравствени детаљи у било каквој вези са бројем деце које су донеле на свет.

Како би израчунали у којој мери природна селекција формира биолошке особине жена, истраживачи су проверили промене социјалних и културних фактора.

Испоставило се - у великој мери. Жене веће телесне тежине склоне су да рађају више деце од просека у односу на оне које су веће висине и лакше.

Жене са нижим крвним притиском и нижим нивоом холестерола исто тако одгајају више деце и, што није изненађујуће, то се исто догађа и женама које су прво дете донеле на свет у раној младости или су касније од вршњакиња ушле у менопаузу.

Оно што је посебно важно је да су ове особине пренеле на своје ћерке које такође имају више деце.

Ако се овакав тренд посматра током десет генерација, израчунао је Стирнс, просечна жена ће 2.409 године бити најмање два сантиметра нижа и килограм тежа него што је данас. Она ће, такође, своје прво дете родите пет месеци раније и ући у менопаузу 10 месеци касније.

Генетска или културна еволуција

Тешко је рећи шта је утицало на овакав развој ситуације и разлучити да ли се биолошки елементи преносе генетски са мајке на ћерку.

С обзиром на то да је стручни тим професора Стирнса узео у обзир многе друштвене и културне факторе, највероватније је да добијени резултати указују више на генетске него на могуће деловање културне еволуције.

Ово није прва студија која сугерише да природна селекција и данас функционише и да утиче на људе.

Разлика је огромна јер су многи ранији радови закључке доносили више на основу географских разлика у генетици него из директног мерења успеха у репродукцији.

Због тога су, закључује се у чланку објављеном у часопису „Сајенс", резултати Стирнсових истраживања, можда, најдетаљнија анализа човекове еволуције данас.

„Посебно је занимљиво да се постојећи биолошки оквир још назире испод оквира који одређују утицај културне традиције" закључио је Стирнс.

Анализе других дугорочних медицинских података могле би расветлити прожимање генетике са културом и традицијом.

број коментара 2 пошаљи коментар
(петак, 23. окт 2009, 22:41)
anonymous [нерегистровани]

:/

super

(петак, 23. окт 2009, 16:01)
glas razuma [нерегистровани]

Kada geni eliminisu kulturna "dostignuca" emancipovanih zena

Svima je poznato sta znaci emancipacija, izgradnja svoje karijere i sve to sto zahvata sve vise zena na ovome svetu. Kulturna evolucija koja se razvija kod modernih zena, da kasno radjaju ili da uopste ne radjaju decu, dovodi do toga da se njihovi geni umanjuju odnosno eliminisu i nestaju. Opstace geni zena koje radjaju ranije i koje su sklone vecem broju dece. Tako na neki neposredni nacin sama priroda cesto puta ispravlja nesto sto covek zamrsi i neke stvari dovodi u red. Ipak sumnjam da ce zene buducnosti biti plodnije od ovih danasnjih. Ja smatram da ce biti sve vise neplodnosti medju ljudima i da ce jednog dalekog dana to mozda predstavljati veoma kljucan problem citavog covecanstva, jer ne znaci automatski da su one zene koje su sklonije radjanju u isti mah i genetski zdravije to jest plodnije. Niko ne zna da li su geni koji se gube u nepovrat bas geni onih zena koje nisu plodne. Izvesno je samo da su to samo geni onih zena koje nisu sklone radjanju, a to je vec bitna razlika. Ko zna mozda su one sto ne zele da radjaju upravo najplodnije. To bi valjalo ispitati... pa onda donositi nekakve zakljucke.
Jer kulturna ili mentalitetska evolucija su vestacke evolucije, koje za razliku od prirodne evolucije, koja eliminise slabe i nejake gene, eliminisu cesto puta bas one najjace i najplodnije gene