Мајци теже него брокеру

Ни саобраћајне гужве, ни мобинг на послу уз сталне претње отказима, не повећавају нивое хормона стреса као одгајање деце и обављање кућних послова, потврдили су, напокон, и научници.

Британски медицински стручњаци мерили су нивое стресног хормона кортизола код неколико категорија испитаника током њиховог просечног радног дана, а показало се да су они највиши код домаћица које су и мајке.

Мајке-домаћице трпе и шест пута већи стрес него они који раде на познатим стресним местима попут брокера, учитеља или медицинских сестара.

Истраживање је спровела "Миндлаб", независна консултантска кућа специјализована за мерење људских реакција у најразличитијим ситуацијама.

Испитивање нивоа стреса код одраслих Британаца спроведено је на пет радних места - родитеља који остају код куће, возача таксија, учитеља, медицинских сестара и берзанских радника.

Након мајки-домаћица, на другом месту су медицинске сестре, затим људи са берзе који раде свакодневно са туђим милионима, па учитељи и, на крају, без обзира на фрустрацију целодневне битке са градским саобраћајем, возачи таксија.

Испитаници су тестирани током седам сати, а опрема за праћење разних параметара, попут броја откуцаја срца и проводљивости коже, бележила је и најмање промене.

У неколико наврата учесницима студије узет је и узорак пљувачке због мерења нивоа кортизола, који је идиректни индикатор стреса.

Шта толико узрујава домаћице и мајке? Кључан је осећај контроле над својим животом који свако има, каже доктор Дејвид Левис из "Миндлаба".

Према његовим речима, мајке које остају код куће имају врло мало или нимало обуке и најчешће су изоловане од других одраслих особа током дана.

Постоји ипак начин да жене очувају здравље и мир у кући.

Психолог Џени Трент Хјуџ изјавила је за „Тајмс" да је главни начин борбе против овог стреса - бити помало себичан, то јест, узети мало времена за себе.

„Ако сами за себе не можете правилно да се бринете, како ћете се бринути за некога другог? Ако звоцате, лако се наљутите, ако сте уморни и на крају снага, како можете дати најбоље од себе партнеру, деци, целој породици и на крају - иако не мање важно - сами себи! То је једини начин борбе против стреса", објаснила је Џени Хјуџ.

Према речима клиничког психолога Маје Бубање, борба са стресом почиње од питања која жена поставља себи, то јест колико је задовољна и шта жели од живота.

„Када дођу до некаквог одговора, можда то може да буде пут да нађу време за себе, да брину о себи бар на исти начин као и о другим члановима породице", истакла је Маја Бубања. 

Захтеван посао и за супержену

Од просечне жене данас се очекује да буде беспрекорна на свим пољима - љубави, каријери, браку, мајчинству, пријатељству, да буде образована, енергична, лепа и згодна, негована, занимљива, маштовита.

Све то доводи до стреса који води у депресију, главобоље, нервозе, висок крвни притисак, поремећај метаболизма и многих других тегоба.

Жене временом физички и психички посустају, губе вољу за животом, доносе погрешне одлуке, а резултат тога је нервоза, депресија и нарушено здравље.

Осим тога, научници упозоравају да женски организам другачије реагује на стрес него мушки.

Женско тело лучи више хормона стреса, што се наставља у извесном периоду и када прође стресна ситуација пошто женски хормон прогестерон блокира брзо "искључивање" кортизола.

Наука је потврдила и објаснила механизам деловања високог степена стреса у овим случајевима, али је након истраживања остало нејасно хоће ли мајкама и домаћицама од тога бити лакше.

Ако је за утеху, жене живе дуже од мушкараца.