Жилијет Бинош ексклузивно за РТС: Не верујем у случајност већ у судбину

Често је проглашавана једном од најбољих глумица на свету. Добитница је америчког и европског Оскара. Француска и светска звезда Жилијет Бинош чији најновији филм „Истина“ јапанског редитеља Коре-еде Хироказуа стиже на 48. београдски ФЕСТ, у ексклузивном интервјуу за РТС открива како јој је, и после три и по деценије, глума највећи изазов у животу.

Филм Истина који ускоро стиже пред српску публику је врста љубавног писма једној глумици. Реч је о Катрин Денев? 

- Желела сам да радим и са Катрин Денев. Гледала сам је кад сам била мала и радовала сам се што ћу доживети да ми она буде мама! Морала сам да нађем начин да се зближим с њом. И то је потрајало, јер њој неформално обраћање „на ти“, као облик блискости, баш и не прија, иако смо се одавно упознале, али Катрин то не дозвољава лако. Обраћала сам јој се на ти, сматрала сам да морам тако, јер глумим њену ћерку. Прихватила је то после неког времена.

Снимате свуда у свету. Од Кшишловског, Кијаростамија, до Кореде Хироказуа. Да ли тражите ту разноврсност или једноставно прихватате шта вам се понуди у одређеном тренутку?

- Мислим да улога никада не дође тек тако, не верујем у случајности, већ више у судбину. Задовољство ми причињава да упознајем друге људе, редитеље, друга места. То је моја срећа. Радознала сам и узбудљиво је изаћи из свог дома из зоне удобности. То волим почев од филма који ми је учинио видљивом у свету Неподношљива лакоћа постојања. Редитељ Филип Кауфман ме је изабрао у последњем тренутку, а имала сам само 22 године. Никад не знаш је ли то судбина или нешто друго.

Током говора на додели награда Европске филмске академије у Берлину, рекли сте да свету не иде у добром правцу, али да имате осећај да уметност постаје све важнија. Која је улога уметности у кризи?

- Рекла бих да уметност настаје због кризе. Било личне или неке веће. Уметност доводи невидљиво у реалност – сва питања, осећања, очекивања, снове, али и реалност. Уметност све то представља људима. Они могу да је осете, размишљају о њој, уметност нам помаже да живимо, да осетимо да нисмо сами. Када уочите нешто што је заиста повезано с вама, не осећате се више усамљено. Али ми смо стално у кризи. Живот је криза, преображај, свест. А када смо свесни? Када смо у кризи, иначе спавамо и буде нам лепо док спавамо. Али ако хоћеш да се пробудиш, треба ти и мало препрека.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 27. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво