Преминула глумица Јелена Жигон

Глумица рођена 3. новембра 1933. године снимила је више од 50 играних и 15 телевизијских филмова, међу којима се издвајају Први грађанин мале вароши, Моја страна света, Јутро, Дивље семе, Судар на паралелама, Капетан Леши...

Највећу популарност је стекла је улогом Јелене Тодоровић у десетоделном филмском серијалу Жикина династија, где је играла уз Драгомира Бојанића Гидру и Марка Тодоровића – Луде године (1977), Дошло доба да се љубав проба (1980), Љуби, љуби, ал' главу не губи (1981), Иди ми, дођи ми (1983), Какав деда, такав унук (1983), Шта се згоди кад се љубав роди (1984), Жикина династија (1985)...

У далекој Аустралији снимила је са великим успехом два филма – Обећана жена и The Picture Show Man. У легендарној серији о Винетуу, која је остала забележна у светској кинематографији, имала је запажену улогу са познатим холивудским глумцем Стјуартом Гренџером.

Добитница је награде „Златни прстен“ за најбољу глумицу 1961. године, „Златног беочуга“, као и Плакете Југословенске кинотеке за изузетан допринос домаћем филму 2006. године.

На зениту свог живота и успешне каријере, сасвим недавно, у марту на међународном форуму Златни витез у Русији, добила је награду за животно дело у области филма по имену филмског ствараоца Сергеја Бондарчука – као највеће признање које се додељује на том фестивалу.

Поводом награде „Сергеј Бондарчук“, Саша Ердељановић је изјавио да је једна од најлепших изјава љубави у српској кинематографији управо изјава Јелене Жигон у Првом грађанину мале вароши Пурише Ђорђевића.

У Републици Српској награђена је за свој рад са рањеницима Орденом Његоша првог степена, а потом у Црној Гори од митрополита црногорско-приморског Амфилохија добила је Медаљу Његоша за племенитост свог уметничког и добротворног рада.

Бавила се драматизацијом поезије Душана Костића, Десанке Максимовић, Драгана Колунџије, а аутор је и сценарија за сценско-музичку поему о Симониди, која је изведена у марту у београдском Народном позоришту.

Сматрали су је музом многих великих песника, јер су о њој написане десетине песама.

Међу њима се издваја антологијска поема Аце Секулића посвећена Јелени Бар ти буди вечна. Као велики чувар књижевне и поетске речи прошле године награђена је и „Златним беочугом“ Београда.

Јелена Жигон била је супруга глумца Стеве Жигона (преминуо 2005) и мајка глумице Иване Жигон и сликара Николе Жигона.

Са ћерком Иваном и Гаврилом Кујунџићем је пре 14 година основала ансамбл „Косовски божури“.