Уз њене песме Шантић је плакао, а Нушић остајао без пара

Причају да је уз њену песму Алекса Шантић плакао. Последње хонораре на њу су трошили Нушић и Раша Плаовић. У кафанама у краљевини Југославији није се могло наћи место када би тамо певала Софка Николић.

„Софка није била 'краљица севдаха', то је била Вука Шехеровић. Софка није била ни 'краљица Скадарлије', веома мало је певала тамо. Софка је била 'краљица народне предратне музике' или најбољи назив који бисмо за Софку дали је – прва наша естрадна звезда“, објашњава Саша Спасојевић, истраживач предратне музике и биограф Софке Николић.

У време када су оперске певачице важиле за најтраженије али и најплаћеније, ова Шапчанка прославила је кафанску музику.

Животни пут Софку Николић водио је од Зворника, преко Мостара и Сарајева до Београда. Софка Николић наступила је пред Београђанима први пут 1927. у чувеној кафани „Бумскелер“.  Певала је потом у 20 различитих кафана, а штампа је забележила да је зарађивала за то време невероватних 300 динара за вече.

Ове и многе друге занимљивости о несвакидашњој уметници Саша ће открити у биографској књизи „Софка – дерт и сузе краљице народне музике“.

„О Софки сам до сада успео да скупим 120 страна. Хронолошки сам поређао од првих година њеног живота до смрти. Њен живот је веома интересантан био. О њој доста, доста материјала има, али треба времена да се истражи. Ја сам, ево, 15 година потрошио да скупим материјал за биографију о Софки“, препричава Спасојевић.

И разреши многе неистине о певачици за коју је остало забележено да је прешла „пут од вашарског блата до европског сјаја“. 

„Пре Софке, кафанске певачице су биле веома мало заступљене на носачима звука. Софка Николић је била прва певачица која је снимила у низу 16 песама, и неке песме су први пут снимљене као што је њена песма Сву ноћ млада“, истиче Спасојевић.

По десетину пута за вече певала је своје хитове Алипаша на Херцеговини, Колика је Јахорина планина, Цојле манојле. Софка је за 17 месеци снимила чак 55 плоча, а то за руком није пошло чак ни чувеном певачу и хармоникашу Бори Јанићу.

Плоче је снимала у Београду, али и за многе певаче тог времена недостижном Паризу и Берлину. Била је и прва певачица чији су се наступи уживо преносили на Радио Београду.

„Она је била и гост Радио Београда на првој годишњици, и та емисија која је ишла у етар. Преносиле су и радио-станице по Немачкој, Будимпешта, Беч, Берлин, тако да се Софкин глас чуо малтене у пола Европе“, открива Софкин биограф.

Прва звезда коју су новинари уходили  

Софка је осим гласом и начином живота оправдавала статус звезде. Становала је у раскошној вили у Крунској улици, имала кућне помоћнице које су растеривале обожаватеље. Гардеробу је куповала у Паризу, а наступе брижљиво осмишљавала.

„Ниједна кафанска певачица није имала толико простора у медијима. Значи, где наступа Софка пратиле су новине, турнеје њене, њен приватан живот, њено такмичење певачица севдалински које је у то време било популарно, онда препирике са другим певачицама у том времену и то је исто интересантно било“, набраја Спасојевић. 

И све то трајало је до њене 33 године. Све је кренуло низбрдо 1936. када јој умире ћерка. Софка полако престаје да пева.

„Пред Други светски рат се повлачи у Бијељину, где јој је мајка живела. И после 50-их се поново враћа у Београд, и пева по ресторанима и кафана али то није била више та Софка из 20-их и 30-их година“, напомиње овај писац.

Умрла је у старачком дому у Бањи Ковиљачи 1982. Иза жене која је која је гласом одушевљавала Југословене тридесетих година остале су само песме и сокак у Бијељини који носи њено име.