Са хиџабом на маратоне и триатлоне

Њено име у преводу значи Мала Звезда. У Босни и Херцеговини Нуџејма је велика звезда. Са 29. година истрчала је први маратон, а годину дана касније опробала се у триатлону, иако пре тога није знала да плива, нити да вози бицикл. Многи је препознају по хиџабу без ког не креће ни на једно такмичење.

Почела је да трчи пре три године и од тада не стаје. „Одлучила сам се да почнем да трчим јер сам осетила да имам 10 килограма вишка и да треба да почнем нешто да радим на себи и ту је нешто кликнуло. У пролеће 2015. уписала сам школу трчања и ево данас имам већ истрчано пуно трка, пет пуних маратона, три учешћа у полуајронменима, 40-50 полумаратона. Више их не бројим“, прича Нуџејма Софтић.

Само за један полуајронмен триатлон потребно је пливати око два километра, возити бицикл 90 и претрчати 21 километар. Зато је поред физичке спремности важна и добра опрема. Њена осим што се разликује од опреме других такмичара, изазива бројне реакције.

„Реакција је било свакаквих. Углавном су људи подржавали, углавном су били кроз цео тај период, целе припреме, били су знатижељни и питали ме како ми то олакшава, отежава. Врло мало негативних коментара, реакција и добацивања је било“, каже Нуџејма.

Ипак, не може да се не осврне на непријатност која јој се десила у Бањалуци.

„Зато што сам покивена и ето што као ту не припадам, псовали су ми мајку на три места. Међутим већ наредне две године, јер сам такође трчала у Бањалуци, апсолутно није било никаквих добацивања. Било је јако пуно подршке, чак су се и тркачи из Бањалуке враћали да трче са мном и да покажу да је Бањалука домаћински град, а не град таквих искустава“, објаснила је ова триатлонка.

А град из којег је понела само лепа искуства је Београд.

„Маратон у Београду је један од лепших маратона јер је било јако пуно подршке. Без икаквог обелеежја да сам из Босне, људи су некако препознавали, подржавали ме. Имали смо подршку дуж целе стазе“, каже Софтићева.

Осим подршке, Нуџејма, иначе лекторка по занимању, добила је и занимљиве предлоге.

„Ја сам у Београду трчала у црвеној сукњици од тила и црвеној марами тако да је било пуно коментара везано за то. Девојчице су викале: 'Види балерине', да направим пируету, чак тамо кад смо дошли до Земуна питали хоћу ли се удати за њих, колико трчим, да ли сам гладна. Када су питали да ли хоћу бурек са шпанаћом, па сам рекла да је бурек увек са месом, јер ми у Сарајеву инсистирамо да је бурек једина пита с месом, друге имају своје називе“, сећа се ова спортисткиња.

Као једна од првих Европљанки која се такмичи са хиџабом утицала је на многе покривене жене да се опробају у спорту и остваре своје циљеве. Њен је да учествује на шест највећих маратона, али и да заврши цео ајронмен триатлон следеће године.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво