Андре Рију: Уместо досадних вежби, свирао сам девојкама

Мастрихт је један од најстаријих градова у Холандији, главни је град провинције Лимбург, има више од 120.000 становника и значајан је туристички центар са посетом од више од три милиона туриста годишње. 

У свом родном Мастрихту, Андре Рију је организовао своју продукцију, студио у коме ради са музичарима, производњу сценографије, костима, а за интервју, угостио нас је у прелепом замку из 15. века, са 27 соба, у коме живи.

Љубав према музици почела је у његово раном детињству. Андре је свирао клавир па виолину и још неке музичке инструменте. Андреова прва идеја и помисао о музици прво је, како каже – била обавеза, јер је његов отац био диригент.

„У нашој кући стално је била музика, музика, музика, али од самог почетка имао сам осећај да у таквим озбиљним интерпретацијама нема довољно срца и љубави. Док сам вежбао, ја сам увек стајао поред прозора и гледао лепе девојке на улици и свирао лепе романтичне мелодије, а онда би мама викнула да треба да вежбам скале“, искрено прича виолиниста.

„Наравно да сам морао то да радим и радио сам. Од инструмената сам ипак изабрао виолину, допао ми се облик инструмента и тон који виолина производи – веома је романтичан, и када држите виолину уз своје тело – заиста осећате тон, када свирате клавир, потпуно је другачије“, додао је Андре и нагласио да се радује доласку у Београд.

„Путовали смо по целом свету са нашом музиком и надам се да, када дођемо у Београд – то је наш први концерт у Београду, да ће се публици допасти као што се свиђа и публици широм света. У ствари сигуран сам у то, јер где год свирамо људи воле то што радимо“, рекао је Андре.

„Када смо на сцени, када изводимо музику – покушавамо да доспемо до људског срца. Ја само свирам ону музику која дира моје срце, а када дира моје дира и твоје срце“, одао је једну од својих тајни славни виолиниста и диригент.