Да ли је познато презиме пречица до успеха

Са којим се све предрасудама сусрећу деца познатих, да ли је њихов пут у грађењу каријере лакши и на која питања стално одговарају?

„Ја немам проблем са тим ни ко сам ни шта сам ни чија сам, ни одакле потичем, већ имам проблем са тим једним те истим питањем, како је то бити дете неког успешног“, рекла је глумица Милица Јанкетић.

„Много већа маса познаје и упозната је са радом вашег родитеља у том смислу доказивање је природна потреба младог човека“, истакла је музичарка Лена Ковачевић.

Са радом Миличиног оца глумца Михаила Јанкетића и Лениног, драмског писца Душана Ковачевића, публика у Србији је врло добро упозната.

Оно што је мање познато јесте питање с којим се ове две жене стално сусрећу-колико им је олакшавајућа околност то што су деца успешних људи?

„Није ни важно шта мислите и шта ћете рећи кад народ свакако има свој став о томе и да има предрасуде да је то лакше, и у мом случају ће рећи да тај неко је уписао факултет преко везе, добио је улогу преко везе, све је добио лако, то није истина. Зашто људи не помињу што мој брат није уписао два пута ФДУ, него из трећег пута новосадску академију, зашто нико не помиње да ја нисам запослена ни у једном позоришту. Све те улоге које ја нисам добила, све те кастинге и аудиције које ја нисам прошла да ја своје пројекте сам сама створила и сама направила“, напоменула је Милица.

Такође, људи су склони да успех који дете оствари приписују таленту који је наследио од родитеља. Опет, постоје и они који сматрају да таленат није наследан, а да је једина предност деце остварених људи та што су подигнути у нешто другачијој средини.

„Некако то одрастање у одређеном окружењу доводи до стварања одређене атмосфере, инспирације, информација могућности да се некако афирмишу у неком послу, дакле, не почињу од нуле и не морају тек да уђу у неку професионалну причу већ од малена одрстају уз то и самим тим су им законистости неког посла и каријере познати, имају искуства с тим, с те стране можемо да кажемо да им је лакше“, истакла је породични психотерапеут Радмила Вулић Бојовић.

Лена се сећа шта је све научила одрастајући уз оца.

„И некако сам учила, не само од њега него и од Боре Тодоровића, Бате Стојковића, од људи уз које сам расла, јер сам ишла на њихове пробе. Гледала сам ту врсту посвећености свом послу и то ми се јако допадало, одговорност и приступање задацима на одговоран начин, однос према пријатељима према колегама, однос према људима с којима радите, као што смо се ми данас срели, дакле, то су све неке ствари које сам у ходу могла да видим и ствари које су ми се допале, наравно друге врсте уметности су у питању, али та нека начела се трудим да применим“, напоменула је Лена.

Труди се и да следи своје изборе. Да буде своја. Међутим, то не значи да не постоје они којима је познато презиме пречица до успеха.

„Мислим да је то погрешан пут и да је надарено дете ако хоће да иде тим путем мора на време да открије сопствени начин изражавања", рекао је Момчило Рајин.

Али тај начин или пут врло је узак. Уткан је између успеха родитеља и сопствених жеља, што често представља оптерећење. И због тога не треба да чуди што су врло често најуспешнији у послу управо они без стега те врсте.

„Поготово у рокенрол музици која је настала практично па још од 60-их год када ти млади музичари који су се латили гитаре нису имали испред себе никакво оптерећење и не знам како велике узоре које су морали да надмаше, већ су имали ту слободу да креирају простор у коме могу слободно да изражавају своја осћења и свој став према свету", истакао је критичар Момчило Рајин. 

Иако често мислимо како је деци успешних људи лакше да се и сами остваре у каријери, јер су им родитељи утабали пут, у разговору са нашим саговорницима увидели смо да то уопште није правило.

Изузеци сигурно постоје, али бити дете особе која се доказала у својој професији, за већину је велика одговорност. И због тога им не може бити лакше, већ теже.

број коментара 0 Пошаљи коментар