„Звездани ратови“: Лук Скајвокер против Ајнштајна и Тесле

Да ли је свет из „Звезданих ратова“ заиста толико далеко од стварности као што се скептицима може чинити на први поглед? Да ли би човеколики ванземаљци попут Хана Солоа и принцезе Леје могли нормално да ходају и дишу по планетама различите величине и атмосфере? У ишчекивању трејлера за девету епизоду „Звезданих ратова“, астроном др Милан Стојановић и биолог проф. др Пеђа Јанаћковић су за РТС анализирали поједине, али кључне сегменте ове научнофантастичне саге. Кратку лекцију из физике дао нам је астрофизичар проф. др Милан Ћирковић.

Копије Дарта Вејдера, Јоде, Хана Солоа, Леје, Лука Скајвокера, Чубаке. Децембар је месец када се сви они окупе испред биоскопских сала, на премијерама епске саге Звездани ратови широм света. Овог месеца, међутим, обожаватељи култног серијала неће имати нарочитих разлога за радовање, јер ће за девету епизоду морати да причекају још годину дана.

Милан Стојановић има докторат из астрономије, али то га не спречава да ужива у перипетијама које доноси свака нова епизода. Покушали смо са овим научником Астрономске опсерваторије у Београду да одгонетнемо где се на скали од науке до фантастике налазе Звездани ратови.

Милан је још као дете почео да прати ову сагу и универзум приказан у епизодама из седамдесетих и осамдесетих година деловао му је прилично реално. Када је почео да се бави астрономијом, схватио је да галаксија из филма по многим карактеристикама одговара нашој. Аутори су, каже, обратили пажњу на детаље и створили причу која се дешава "long time ago, in a galaxy far, far away".

 „Та галаксија је слична нашој, има 120.000 светлосних година у пречнику, што је отприлике и пречник Млечног пута. Исто је дисколика, има спиралне гране, а и ми смо у једној, Орионовој спиралној грани. У Звезданим ратовима постоји центар галаксије који је густ, набијен звездама и веома неприступачан, сви ликови избегавају да оду тамо. Управо је то засновано на астрофизичким параметрима, живот не би могао да се одвија у центру галаксије“, истакао је овај астроном.

Once upon a time 

Ватрени обожаватељи Звезданих ратова анализирали су сваку реченицу овог серијала и реконструисали не само ликове и њихове односе већ и саму галаксију. Тако су утврдили да је галаксија у којој се радња дешава стара 13 милијарди година.

Универзум је, међутим, стар 13,8 милијарди година, а према најновијим истраживањима, неке од најстаријих галаксија су настале пре 13,1 милијарду година.

„Оно што је интересантно је да је овај податак објављен пре неколико година, а у време настанка Звезданих ратова веровало се да су галаксије ипак доста млађе од тога. Осамдесетих се није знало много тога о нашем универзуму, ни сама старост универзума још није била прецизно одређена, а није се знало, на пример, ни да се непрестано шири“, указује Милан.

Хан Соло се крије у свемиру

Професор доктор Пеђа Јанаћковић предаје на Биолошком факултету Универзитета у Београду, а сфера интересовања му је и астробиологија. Свет који од 1977. године и четврте епизоде под називом Нова нада стиче поклонике широм планете, има обожаватеља и у кабинету у Ботаничкој башти. Пеђа Јанаћковић је уверен да је могуће да таква галаксија постоји:

„Верујем да постоји јер је немогуће да у толиком свемиру нема настањивих планета са животом који је настао на њима. Ако је то систем који има исте или сличне услове за живот као на Земљи, вероватно је да становници тог света могу бити хуманоидни односно и да подсећају на људе.“

Милан Стојановић је већи скептик.

„Тешко је могуће да у некој другој галаксији постоје бића иста као ми, да постоји друга планета на којој се развио исти интелигентни живот који и изгледа као наш. Само је питање како су тамо настали идентични људи као наши. За нас су и Лук Скајвокер и Хан Соло и сви остали ванземаљци. Интелигентна бића са других планета“, каже Милан.

Истина је негде тамо

Татуин, Набу, Мимбан, Такодана, Корелија, Алдеран... Само су неке од планета које се спомињу у серијалу Звездани ратови.

Алдеран је, на пример, планета препуна шума и планина, и матична планета принцезе Леје. Њен Хан Соло дошао је с Корелије, индустријске планете. Анакин Скајвокер је живео годинама на пустињској планети Татуин.

Само у околини Земље до сада је потврђено постојање чак 3.869 планета, а тај број се стално увећава, а притом има и још толико кандидата. Може се рећи да научници још нису ни завирили у даљи део наше галаксије, рекао је Милан.

Тек ако се приступи свакој од планета или успемо да их посматрамо на нешто другачији начин, моћи ћемо да утврдимо њихове карактеристике.

А да би их настањивала човеколика бића, морале би да наликују Земљи. Изузетно је значајна гравитација, али и величина планете, температурни услови и др. Та бића не би нужно, међутим, морала да удишу кисеоник, али би атмосфера била потребна.

„Морале би да буду у систему звезде сличне величине и масе као што је Сунце и да буду на пристојној удаљености да би ти организми могли да живе“, указао је Пеђа Јанаћковић.

Силицијум уместо кисеоника 

Ако бисмо, за пример, погледали Сунчев систем, и планете Венеру и Марс, видели бисмо да тамо човеколика бића не би могла да постоје.

„Венера нам је јако близу, али има густу атмосферу и веома неприступачну. На тој планети, ако бисмо уопште размишљали о неком животу, он би морао да буде веома различит од овог на Земљи. Тешко да би ванземаљци са Венере изгледали као људи. С друге стране, Марс готово да нема атмосферу, али зна се да постоји вода на њему. На тим планетама су велика температурна колебања, од -140 степени Целзијуса до +15 степени на Марсу (што је слично као на Антарктику) и +460 степени на Венери. Тешко да би и врсте на овим планетама могле да подсећају на људску врсту“, објашњава професор Биолошког факултета.

Указује и да, иако је живот на Земљи заснован на угљенику, а вода је важна у животним процесима као растварач, потпуно је могуће да на неком свету живот буде заснован на силицијуму и да уместо воде улогу растварача имају метан или амонијак.

„Миленијумски соко“ и остале летелице (spoiler alert)

Једно од највећих изненађења осме епизоде представља вицеадмирал Холдо. Од кукавице до хероине – тако се мења став гледалаца док она спасава свет доброг. Подешавајући параметре на летелици „радус“ на кретање светлосном брзином, након што је евакуисала Леју и остале борце из Отпора, адмирал уништава разарач звезда мегакласе „супремаси“.

Много пута пре тога, и „миленијумски соко“ (Millenium Falcon) Хана Солоа је демонстрирао ове способности, а Милана Стојановића питали смо да ли је то технички или бар теоријски могуће.

Како би превазишао раздаљину између планета које су распрострањене широм галаксије, аутор филма је морао да прибегне погону који омогућава кретање брзином светлости, каже Милан и то додатно појашњава:

„Ако бисмо узели Алфа кентаур, као нама најближу звезду, која је четири светлосне године удаљена, биле би нам потребне четири године да стигнемо на њу, и то уколико се крећемо брзином светлости, а данас највећа постигнута брзина је само десет одсто од тога. Процес уласка и изласка са брода и самог транспорта не би био толики проблем ако бисмо могли толико брзо да се крећемо. Али, с једне на другу страну галаксије, која има 100.000 светлосних година, није могуће стићи у кратком року чак ни ако се крећемо брзином светлости.“

Зато је Лукас прибегао једној врло интересантној идеји. „Бродови могу да пробију брзину светлости и на тај начин уђу у хиперпростор, онда се они уз помоћ врло компликованих рачуница крећу тим простором и након неког времена проведеног у њему излазе на неком другом крају галаксије. То је један од научно гледано најлошије одрађених момената, али свакако врло интересантан“, каже Милан који оставља простор да је то можда могуће у „некој другој галаксији и са другим техничким могућностима“.

Има теорија које ипак пружају наду обожаватељима Звезданих ратова, попут оних о црвоточинама (warmwhole), које би могле да скрате раздаљину проласка кроз не само простор већ и време.

Полећемо!

Брзо лете, али брзо и полећу. Како би напустили планету Земљу, астронауте „погурају“ ракете. Хан Соло је ту у предности. Његов „миленијумски соко“ очас посла стигне до звезда.

Од напретка технологије – еволуције у изради мотора, а последично и у самим летелицама, то уопште не би било немогуће, уверен је Милан Стојановић. Напредак се већ постиже. Пример је „Вирџин галактик“, односно њихове летелице које би служиле за комерцијалну употребу, тј. слање обичних људи у орбиту.

„Седнеш у обичан авион, он полеће нормално и лети до висине од око 12.000 метара. Онда отпусти другу летелицу која лакше полети и помоћу ракетног погона се удаљава, ту се штеди доста горива и ефикасно је, али треба имати две летелице. Класично узлетање је помоћу ракета, оно је ефикасно, брзо поставља летелицу у орбиту, али је скупо“, појашњава овај доктор астрономије.

И док са Међународне свемирске станице добијамо видео-материјале у којима пред новогодишње празнике састојци за пицу лете са све астронаутима, дотле Лук Скајвокер и његова сестра близнакиња чврсто стоје на тлу.

„Постоје различите теорије о томе како да се обезбеди стање вештачке гравитације у систему који је нема. То се много развија и претпостављам да ће, у скоријој будућности, моћи да се развије технологија тако да сваки човек може да хода у летелици“, оптимистичан је Милан.

Читаоче, да ли је сила са тобом?

Сила у Звезданим ратовима представља енергетско поље које спаја сав живи свет у галаксији. Она има тамну и светлу страну, а џедаји су, на пример, веома осетљиви на силу и користе је за очување мира.

Проф. Пеђа Јанаћковић сматра да се питање силе налази између религије и филозофије:

„Филозофи су се бавили душом, односно идејом и материјом. Нису оспоравали материју, али је покретачка снага била идеја. Аристотел је тако сматрао да су неки организми више одушевљени, тј. да имају више душе, док неки имају мање. Свакако да постоји нешто тог типа, али треба бити обазрив у поимању и разумевању. Тамо група људи може да комуницира преко силе, може да предвиди догађаје, покреће ствари телекинезом, левитира и сл. То је све негде на граници науке.“

Он тако нешто не искључује. „Не могу да искључим постојање тако нечега, чак ни рационално. Иако се бавимо науком, много је ствари до којих нисмо досегли, али имамо идеју да тако нешто постоји“, навео је Јанаћковић.

Интуиција нуди одговор? 

Нека од обличја силе могу се објаснити интуицијом. „То је најзанимљивије питање Звезданих ратова. Многи који причају о томе на поједностављеном нивоу изједначавају је са интуицијом. Питање је да ли интуиција у екстремно јаком облику може да буде сила“, каже Милан.

Једна од упечатљивих сцена је и када се Јода креће левитирајући док Лук корача по земљи:

„Левитација је повезана са силом, на неки начин. С једне стране зависи од гравитације, планете на којој се налази. Пошто Лук хода, то значи да је на планети која је слична нашој, што би нас довело до закључка да левитација није могућа, барем не према законима физике које ми познајемо. Он то ради јер је јак са силом, а то не можемо да објаснимо“ – наука овде не помаже.

И док за научност др Стојановић Звезданим ратовима даје добру тројку, а професор Јанаћковић оптимистичну четворку, овај серијал за сада остаје у свету фантастике. Осим када Дарт Вејдер изађе на изборе.

Број коментара 9

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
3° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво