Милосављевић: Српске поделе од „Корена“ до данас

Српске поделе су у непрекидној линији и трају од 1892. године, рекао је за емисију Седмица Радио Београда сценариста серије Корени Ђорђе Милосављевић.

„Поделе у друштву су постојале и раније, али узимам ту годину, јер је она почетна за Корене. Фасцинантно је да поделе трају до данас и да смо и данас културно подељено друштво – друштво између европеизма и традиционализма. Решење је наравно у помирењу, а оно никако да дође. Ја не видим разлог да та поларизација буде толико интензивна, а зашто је то тако, битно је због будућности наше културе“, оцењује Милосављевић.

У вези са полемиком на друштвеним мрежама, која је настала због спора да ли је Катићев непријатељ либерал или напредњак, Милосављевић каже да је то ситуација „изгубљено-изгубљено“ – како год окренеш, неко ће наћи начин да те нападне, прозове или придикује.

„Позиција је свакако била јако осетљива. У питању је била једна реч 'напредњак', која се појављује само једном и само у последњој верзији романа из 2011. године. И ми смо били пред озбиљним упитом шта радити. У свим осталим местима у роману, Тодор Тошић је либерал. На том једном месту, у реплици, он се експлицитно спомиње као напредњак. Тако га, наиме, Аћим Катић назове у реплици обрачуна са сином... и знали смо да је то осетљиво место“, наводи сценариста.

Додаје да ће увек бити прозивке, како год да се урадило.

„Како год да урадите, неко ће се наћи позван да вас прозове – да ли зато што подилазите странци која је на власти, или пак се плашите ње. Као сценариста поступио сам како ми се чинило да је најлогичније. Ставио сам реч 'напредњак' зато што се налази у последњем издању романа, али, знајући за ову дилему, редитељ је донео одлуку, по мом мишљењу сасвим оправдану, да Аћим Катић противника назове 'либерал'. И опет је дошло до полемичких тонова. А расправа не заслужује толику пажњу колику је добила“, истиче Милосављевић.

Сматра да друштвене мреже служе да се политичка тензија преусмери у другом правцу.

„Кад пратите друштвене мреже, видите да постоји цела једна булумента људи која испушта своју политичку енергију на нерационалне глупости, а тиме се ништа не постиже. Тиме се само тај балон политичког ангажмана (које свако друштво треба да има) издувава. Банална је нада да ми захваљујући друштвеним мрежама можемо да се политички ангажујемо. Не. Оне служе томе да се политичка тензија преусмери у другом правцу, на пример на јачање те поларизације о којој смо говорили. Добар савет политичарима био би да толику поларизацију смање. Кад је екстремна и кад се сви делимо на нас и њих, кад смо као два племена која се гледају преко плота, онда је то поразно за све“, наводи сценариста.

Корени су већ победили ријалитије

Сматра да су Корени победили ријалитије.

„Ако већ код човека постоји мазохистичка црта да гледа неку бесмислену штроку, шта ви можете? Не можете ништа, сем да целој публици понудите садржај за који верујете да је квалитетан и да верујете да ће се ствар преокренути. Мислим да су Корени у томе успели. Цео тај феномен ријалитија је наметнут. У целом свету, ријалити је мање-више напуштена прича, само још код нас пролази. Али мислим да су они битку већ изгубили и да ће квалитетнији садржаји, а Корени то јесу, натерати публику да окрене главу ка оном што има смисла“, оцењује Милосављевић.

Ђорђе Катић фаворит 

Наводи да је његов фаворит у серији и прави јунак Корена – Ђорђе Катић.

„Мој фаворит у серији је мој имењак. Без обзира на то што је он најмање вољен лик у Коренима, Ђорђе је прави јунак, зато што он прође кроз најтежу трансформацију. Његова прича је најтежа, она подразумева и Симкину причу, која има још трагичнији крај. Трансформација, промена која захвати Ђорђа Катића је највећа и он је за мене прави јунак Корена! Аћим, као и Вукашин Катић, омиљени му син, наравно, занимљиви су карактери за анализирање, тумачење и размишљање о њима, али Ђорђе је тај мученик. Ђорђева је драма најзанимљивија и задатак ми је био да од њега, упркос томе шта ради и говори направим драг лик“, објашњава сценариста.

Додаје да мора у том смислу да помене и глумца Игора Ђорђевића који је, како каже, спектакуларно успео да изведе – да од једног мрачног, болесног и безнадежног човека направи фигуру, коју, чак и кад не можемо да разумемо, желимо да разумемо.

Наводи да није очекивао оволики успех серије.

„Обично сте као сценариста хронично незадовољни, примећујете где ствари у серији крећу у правцу супротном од оног који сте замислили. Ово је заиста ретка ситуација у којој су глумци, редитељи и цела реализаторска екипа Корена успели да из мог сценарија извуку најбоље“, истиче Милосављевић.

Наводи да је његова жеља да са РТС-ом настави сарадњу и на другим Ћосићевим романима, и верује да ће серија Корени покренути превредновање Ћосићевог дела.

„Ћосића сам познавао само као писца, читајући његова дела, а што се његових политичких контроверзи тиче, упознат сам са његовим ангажманом деведесетих, који сматрам апсолутно оправданим, без обзира на то што је кратко трајао и што није имамо ефекат на нашу заједничку судбину, какав је Ћосић желео. За разлику од контроверзи његовог живота, његова дела су непроблематична из било које перспективе“, сматра сценариста.

На питање како он сагледава личност Добрице Ћосића, који је био комуниста, па прозван националистом и касније „оцем нације“, Милосављевић одговара да Ћосића види пре свега као писца.

„Апсолутно сте у праву кад указујете на те преломне тачке писца, које су заиста екстремне, али то је перспектива других. Он је заиста био комуниста, националиста никад није био у смислу шовинизма. Њега треба, пре свега, гледати као писца, јер је у његовим делима ствар много једноставнија и јаснија. Његово дело је прича о људима и проблемима којима је и сам Ћосић био захваћен – проблемом идеологије, расцепљености између породичног живота и историјског тока који меље све“, наводи Милосављевић.

Додаје да је Добрица Ћосић апсолутно српски писац и да су Корени српска прича.

„Али Корени су, пре свега, универзална прича коју би свако могао да разуме, припадао српском корпусу или не“, закључио је сценариста за Радио Београд.