Кокс: Играм у блокбастерима да бих снимио независни филм

Шкотски глумац Брајан Кокс, који се прославио улогама у блокбастерима „Троја“, „Икс-мен“, „Храбро срце“, „Борнова надмоћ“, „Планета мајмуна“, спојио је током своје каријере амерички филм и Шекспирово позориште, а каже да му је најтеже било да тумачи Хермана Геринга, а највећа одговорност улога Винстон Черчил.

Кокс је гост Фестивала европског филма Палић, а синоћ му је уручена награда „Александар Лифка“ за изузетан допринос европској кинематографији, признање које, према његовим речима, вреднује читаво његово путовање током каријере.

„Оскар и сличне награде не додељују се за трајање, за све што сте у једном дужем периоду остварили. Прелазите из пројекта у пројекат, неки пројекти буду одлични, други и не баш, али и у њима има нешто посебно, а ова награда покрива све то, цело моје путовање“, рекао је Кокс.

Од 1971. године и улоге Лава Троцког у биографској драми Николај и Александра Френклина Шефнера до 2017. и насловне роле у остварењу Черчил Џонатана Теплицког, Кокс је остварио више од 200 улога на филму и телевизији.

Први је тумачио улогу Ханибала Лектора у филму Ловац на људе Мајкла Мана, а играо је и у редитељском дебију Рејфа Фајнса Кориолан, који је сниман у Србији, те је Кокс месец дана провео у Београду којим је одушевљен.

Са 14 година придружио се позоришту у свом родном Дандију, а осамдесетих и деведесетих играо је Шекспировој краљевској трупи и Националном театру у Лондону, награђиван за улоге у комадима Краљ Лир и Тит Андроник.

Каже да је увек био између две културе, одгајан на америчком филму и посвећен највећем писцу енглеског језика – Шекспиру.

„Потичем из радничке класе. Одгајан сам на америчком филму, јер сам био Шкот, а не Енглез, и уживали смо у америчком филму, моји родитељи су уживали у америчком филму. А када се одлучите да се посветите глумачкој професији, онда почнете да обраћате пажњу на дела, на речи и било је неминовно да се окренем Шекспиру“, објаснио је Кокс у интервјуу Танјугу.

Верује да Шекспир није био много другачији од њега – рођен сиромашан и онда постао велики писац.

„Шекспира је тешко заобићи и зато сам кренуо од филмске културе па преко Шекспировог позоришта, повезао их и дошао до овога што јесам“, истакао је Кокс.

Од Троцког, преко Агамемнона у Троји и Хермана Геринга у серији Нирнберг, до Винстона Черчила, његову каријеру су обележиле улоге историјских личности.

„Није ствар у томе шта мене привлачи код историјских тема, него како ја привлачим историју. Често су ми тражили да играм историјске личности. Можда једноставно одговарам таквим улогама, мислим да постоји само неколико нас који одговарају улогама историјских личности“, сматра Кокс.

Признаје да му је највећи изазов био Геринг, јер све што знамо о њему обично је било погрешно схваћено.

„Морате да ставите лик у историјски контекст и када то учините са Герингом, одмах имате бољу представу о његовој мотивацији. На највеће потешкоће наилазите када је холокауст у питању. Он није био присутан када се разговарало о коначном решењу. Било је људи који су заиста били део тога, док је он више био шоумен, али истовремено је креирао концентрационе логоре, што је опет заправо британска идеја. Концентрациони логори су потекли из онога што се дешавало у Бурском рату, он је само ту идеју донео у Немачку“, објаснио је Кокс.

Када глумац игра таквог човека, наглашава, не мора да нађе симпатију за њега, али мора да осети емпатију, да разуме ко је била та особа и корене из којих је потекао, јер у крајњем случају он је био људско биће.

Черчил је, с друге стране, био, како каже, велика одговорност.

„Черчил је за мене био неко са ким сам још као дете био јако повезан. Слушао сам приче о њему током одрастања, јер је био представник мог града у парламенту 20-25 година пре мог рођења, људи су га једно време обожавали али ирски огранак, чији сам део био, осећао се изданим због његових веза са прогоном Ираца пре 1922. године“, рекао је шкотски глумац.

Био је, истиче Кокс, крајње контрадикторна личност, час либерал, час конзервативац, ни његова партија му није веровала, његова супруга Клементина је заправо била „снага иза трона“, која му је помагала да преброди критичне тренутке и манијакалну депресију са којом се суочавао.

„Ради се искључиво о његовим принципима и ономе у шта је веровао. Није да су то и моја уверења, веома сам критичан према њему, али чак је и мој ујак рекао нешто што се не сме пренебрегнути: 'Он нас је спасао.' И то је истина“, истакао је глумац.

Кокс каже да се још крећемо ка новим формама филма, да телевизија форсира серије као продужену верзију филма, што пружа могућност за дужу причу што је из угла глумца и писца боље, али филм је увек имао нешто посебно.

„Обожавам класичне филмове и стално их гледам, не прође дан да не погледам неки црно-бели филм“,открива британски уметник и признаје да је снимао блокбастере да би тако спонзорисао себе.

„Сада сам у прилици да снимам неколико независних филмова само захваљујући телевизијској серији коју сам радио за ХБО . Али ако гледате креативност, вештину и уметност, онда увиђате значај фестивала, јер они дају прилику филмским уметницима да њихове филмове публика види“, закључио је Кокс.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 20. септембар 2024.
20° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи