Марковић: Раније нисам разумео суштину проблема Косова

Марковић је на данашњој конференцији за новинаре објаснио да га је Народно позориште у Приштини са седиштем у Грачаници позвало да постави своју драму Говорна мана и када су кренули на турнеју по Косову са том представом, продуцент Светозар Цветковић и он су одлучили да то сниме и направе филм.

Да не би то била репортажа о гостовању једне представе, одлучили су, како је појаснио Марковић, да оно што је срж представе - питање идентитета и ко сам ја, да ли могу да будем неко други, развију током пута.

Признао је да пре турнеје са представом није био сигуран да зна шта је проблем са Косовом и да је био само два пута тамо, од чега једном на скијању.

„Када смо радили представу, а поготово током турнеје доживели смо суочавање са суштином проблема, са мржњом, односом мањине и већине и то је инкорпорирано у филм не као илустрација већ тако што се путници, тачније, ми суочавамо са оним што је суштина проблема“, објаснио је редитељ.

Марковић подсећа да је Говорна мана која се бави идентитетом настала пре двадесетак година у време Слободана Милошевића и примећује да је врло актуелна и дан данас, да се ништа није променило за две деценије и да вероватно и неће.

На почетку филма чује се Марковићев глас, а нешто касније он се појављује у филму.

Коаутор филма, директор фотографије и монтажер Мишко Нећак каже да је идеја самог редитеља и аутора сценарија била да он буде један од карактера филма.

„Све је то било спонтано. У филму не постоји глума ако изузмемо глуму у позоришној представи. Све остало су карактери. Имамо глумце који глуме, а заправо не глуме. Горан је испред камере веома искрен и не глуми“, рекао је Нећак.

Поред њега, продуцента Цветковића, младих глумаца с Косова Јелене Орловић и Небојше Ђорђевића, у тој трупи је и драматург представе Ивана Димић негде као глас разума.

Марковић истиче да је она јако мудра и духовита, притом и религиозна особа, а у комбију су и они који нису религиозни, те се ту развија дискусија да ли треба бити религиозан или не, да ли је Косово важно или не.

На питање новинара да упореди свој филм Турнеја са донекле сличном тематиком, са остварењем Мноштво и мањина, редитељ каже да је први измишљена прича, а други је полудокументарни.

„Тај глумачки миље на путу је врло филмичан. Глумци на путу су сами по себи драма, а оно што повезује та два филма јесте глумачка дружина у непријатељском оркужењу“, рекао је Марковић.

На питање модератора конференције Невене Матовић откуд потреба за преиспитивањем, Марковић каже да сваки човек који мисли с времена на време поставља себи питање ко сам ја и да ли добро то што сам урадио.

Природно и здраво је сумњати у себе. Без тога људи не могу се развијати, ићи даље. Сваки посао је авантура и у том лавиринту се некад налазите изгубљени“, рекао је Марковић.

Нећак је истакао да обожава да ради са Марковићем, јер што је већи аутор, то је лакше радити са њим.

Објаснио је да воли да експериментише и да са овим филмом нису заправо знали шта ће бити као и да му се допада што Марковић брзо реагује и доноси радикалне одлуке, додавши да на конкурсима у Француској први услов је не правити ништа класично већ „поломе сва правила и направе нешто ново".