Добитник палићког „Андерграунд спирита“ Бертран Мандико

Мандико, који је због снимања филма спречен да дође на Палић и прими награду, из Њујорка је послао поруку у којој је истакао да је изнађен и почаствован наградом Палићког фестивала коју доживљава као охрабрење да настави даље са оним што ради.

„Ова награда нам даје енергију и уверење да радимо нешто вредно“, поручио је Мандико.

Бертран Мандико је награђен за изузетан рад на пољу независног филма, као и јединствен приступ филмском језику и аутентичну ауторску поетику стварану изван доминантних токова филмске индустрије.

Овај необични и оригинални уметник ствара филмове од средине деведесетих година прошлог века карактеристичне по сноликости, апсурду, разузданој сексуалности и, пре свега, уметничком поступку где крајолик увек игра једну од главних улога заједно са јунацима филмова.

Мандиков први кратки анимирани филм Плави јахач награђен је на престижном фестивалу анимације у Ансију 1998. године, а кратки филм Едијев пас је 2001. ушао у такмичарску селекцију Фестивала у Кану.

Уследили су успеси на фестивалима широм света где се препознаје као врхунски естета и један од водећих младих експериментатора савременог филма.

„Уз недоследност финансијске подршке начину на који ја радим иде и један облик недоследности у парадоксалном техничком приступу - нема снимања звука, док се визулени ефекти реализују само током снимања, нема натурализма ни померене глуме. На крају недоследност постаје један романтичан чин“, објаснио је Мандико у интервјуу за фестивалски журнал.

Како каже, Мандико увек плива супротно струји са сталном и веома снажном потребом да пригрли надреализам и постигне филмску елеганцију.

„Снимање филма је за мене као перформанс, као игра на срећу“, истакао је француски уметник, који сматра да се до филмске магије долази када је филм поседнут стањем ирационалне лепоте и њеном снагом.

„То је мој Свети грал, оно што желим да постигнем и схватио сам да то стање могу да осетим током снимања кад покушавам да изазовем те ефекте и емоције, као и током постпродукције звука. Снимање је увек ризик, бацамо коцку и надамо се“, објаснио је Мандико.

Француски уметник одушевљен је чињеницом да га позивају на многе фестивале, јер свака земља, свака нова публика и сваки фестивал му нуде нови поглед на његов рад и то га стимулише.

„И у Француској и у иностранству виде ме као Француза који прави филмове који нису баш француски. Мишљења су прилично подељена, има оних који обожавају моје филмове и оних који их потпуно одбацују. У Француској имам људе који ми омогућавају да финансирам филмове, пријатеље филмске ствараоце, студенте, критичаре и уметнике који показују ентузијазам према мом раду, али се ипак осећам као вечити маргиналац“, истакао је Мандико.

У оквиру програма Млади дух Европе Фестивала европског филма Палић до сада су приказана три филма Бертрана Мандика - Боро у кутији, Живети мртву природу и Наша Госпа од Хормона, а у оквиру 24. издања представљен је избор кратких филмова овог изузетног аутора.