„Комуна“, времеплов у срећнија времена

Данац који је крајем 90-тих раздрмао светску кинематографију као један од оснивача филмског покрета „Догма“, филмом Комуна, попут времеплова враћа гледаоце у срећне седамдесете године и северноевропски социјализам.

У Винтерберговом филму који је и аутобиографски, чланови комуне нису хипици, већ људи средњег сталежа опредељени за заједнички живот из економских разлога, али и због разбијања монотоније.

Интелектуалци који су до крајности довели скандинавску културу дељења и тадашњу левичарску идеологију.

„Уживао сам у животу у комуни. Мислим сам да је енергично и фантастично. Било је и мрачних страна које су приказане у филму. Људи се састоје из онога што желе да покажу свету и онога што желе да сакрију од света. А у комуни видиш све“, каже Винтерберг.

Режисер са симпатијом приказује једно време и анархизам. Ипак, у његовом филму нема некритичности, тако да је јасно да рај који су створили водитељка шведске телевизије и њен супруг универзитетски професор има и рок трајања.

„Питам се: Зашто људи живе сами? Много људи говори о усамљености. Осећај заједништа природно је замењен индивидуализмом, личном слободом и правом на приватност. Има и то своје вредности. И то су људи изабрали. Филм сам делимично снимио и да би људима понудио нову могућност“, истиче Винтерберг.

Филм који говори о сукобу обичних жеља - и солидарности и толеранције у једној комуни, након биоскопа, биће приказан и на РТС-у.