Малешевић: Филм „Апофенија“ као метафора постојања

Термин апофенија, како наводи редитељ Марин Малешевић, ретко се користи, али, са друге стране, свако га је, у већој или мањој мери, искусио.

„У филму је његова улога веома конкретна у смислу мотива који ће условити да се четири главна лика у завршној сцени филма споје, затим доживе нешто што би могло да представља нешто више и веће од њих самих, али такође би могло представљати само илузију. У том смислу ја тај појам у филму доживљавам као извесну метафору постојања, да ли оно има сврху или нема“, објаснио је Малешевић, објављено је на сајту Феста.

За синопсис Апофеније Малешевић је награђен у Бриселу још 2009. године, а коментаришући колико се од тада променила наша стварност, редитељ примећује да су се одређене дневнополитичке околности мењале, али дa суштински није било промена.

„Да сад имам прилику нешто да мењам, то би више ишло у смеру обликовања самог филма као покушаја да постане уметничко дело, него у смеру пуке актуелизације“, додао је редитељ.

Према његовим речима, Драган Станковић и он нису размишљали о публици док су посали сценарио: „Кад мало боље размислим, ми себе видимо као идеалну публику. Отуда ваљда и 'глобални успех' који смо постигли“.

Апофенија траје три сата и Малешевић истиче да је структура сценарија таква да у филму не постоји један главни лик, већ њих четири.

„Пошто је за разумевање филма битно да се прикажу интимне околности сваког од њих, то просто захтева одређено време. Заправо, пре снимања нисмо размишљали о томе да ли ће филм трајати два или три сата. За мене је дужина филма небитна, сем у смислу колико вам сама форма омогућава постизање жељеног ефекта“, прецизирао је аутор остварења.

Последња клапа Апофеније пала је у лето 2012. године, а Малешевић је дуго чекање на премијеру образложио финансијским проблемима.

„Мислим да је израз постпродукциони пакао актуелан у нашој кинематографији већ петнаестак година“, рекао је Малешевић који, како каже, има утисак да „осим евентуално (Емира) Кустурице, нико од младих или редитеља средње генерације не може да живи од филма“.

„Из моје перспективе филм је тренутно код нас само хоби, додуше такав који има ту моћ да вам одреди живот“, напоменуо је Малешевић.

Премијера на Фесту Малешевићу значи прилику да можда јасније види место својих филмова у савременој српској продукцији.