Кока, чапља, ждрал... Почиње пребројавање птица

Неколико стотина чланова и волонтера Друштва за заштиту и проучавање птица Србије у наредним данима ће обићи реке, језера, баре, акумулације, рибњаке, канале и слична водена станишта у потрази за птицама. 

Реч је о једној од најстаријих истраживачких акција која се на простору Србије спроводи од 1982. године.

Орнитолози и љубитељи птица лоцираће и пребројати дивље патке, гуске, барске коке, ждралове, чапље, ронце, гњурце, корморане, галебове, шљуке и бројне друге врсте дивљих птица које живе уз водена станишта, попут угроженог белорепана и црног орла.

Посебна пажња током овогодишњег пописа биће посвећена пребројавању и утврђивању старосне структуре три врсте лабудова који се могу видети у Европи и Србији и то лабуда грпца, великог и малог лабуда.

„Циљ овог истраживања је обилазак целокупних токова наших највећих река попут Дунава, Саве, Тисе, Западне Мораве и Дрине ради пребројавања и працхења кретања птица. Пребројавање птица на Дунаву ове, као и ранијих година, радиће се са воде и са копна и то нам је највећи изазов“, каже Марко Шчибан, координатор пописа птица из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Додаје да птице мочварице постају све угроженије широм света, првенствено због губитка станишта, али и тамо где постоје одговарајући станишни услови, птице водених станишта наилазе на бројне проблеме које узрокују људи, а посебан проблем је тровање оловом.
Када је у питању тровање оловом проблем лежи у лову оловном сачмом на воденим површинама.

Тровање оловом 

Према истраживању које су орнитолози из Друштва урадили, у Србији се годишње у рибњаке, језера и реке испуца око 5,5 тона оловне сачме.

На тај начин сваке године више од 20 милиона нових куглица олова доспева у животну средину, чиме се угрожава јавно здравље и безбедност грађана.

Олово је високотоксичан метал који изазива тешку анемију и утиче на нервни систем, крвоток, јетру и бубреге. Тровање оловом изазива летаргију, слепило, парализу плућа и цревног тракта, напад и смрт, како код животиња, тако и код људи.

Поред евидентирања врста и бројности уочених птица, истраживачи ће бележити и да ли се на воденим површинама које се обилазе лови, пратиће какво је стање екосистема, обала и шума у приобаљу река.

После завршеног пописа, сви подаци о забележеним и избројаним птицама у нашој земљи биће прослеђени у светску базу података, у Биро за истраживање водених птица у Низоземску, као и надлежним заводима за заштиту природе у Београду и Новом Саду.