Загађеност ваздуха – компликованост компликованости

Када купујемо сијалице, да бисмо се понашали енергетски одговорно, потребно је одвојити фину суму за оне штедљиве. Колико вас их купује? Ја углавном бирам ону – „Сијалица, бистра обична“ – око 60 динара. 

Штедња је исплатива на дуже стазе, као што је износ отплате кредита у банци већи када је период задужености дужи.

– Ко има, одмах може да ужива, плус и да штеди, ко нема, живи на кредит. Каже се и да сиротиња дупло плаћа.

– Ко има, улаже у ветрогенераторе и соларне панеле које поставља „где год нађе згодно место“.

– Ко нема, користиће на пример лигнит. Нискокалоричан, са огромним садржајем влаге, угаљ најлошијег квалитета, који има малу топлотну моћ, и који при сагоревању оставља много пепела и доводи до повишене емисије СО2.

– Ко има, користиће високотехнолошке агротехничке мере, ко нема (да ли пара или памети) редовно ће спаљивати стрњику.

– Ко има баш много, предлагаће и коришћење енергије плиме и осеке, па и енергију људских корака.

Тротоари на јавним местима, али и теписи и подне облоге у домаћинствима и пословним просторијама, могу бити мини-генератори. Научници тврде да је, на пример, 250.000 људских корака довољно да се произведе струја којом се може напунити 10.000 мобилних телефона.

За чистији ваздух, ту су и метода депоновања СО2 у дубинама Земље, филтрирање ваздуха специјалним електрохемијским плочама, којима се СО2 изолује, „сабија“, а потом испоручује индустрији.

Затим, ту су возила која се крећу на све, само не на бензин.

Електрична возила која троше струју насталу из угља, не бих да рачунам.

Честице, овакве и онакве...

У разним извештајима се ових дана може чути или прочитати да је концентрација „пе-ем 10“ честица у ваздуху висока. Какве су то честице?

Те честице, мање од десет микрометара су заправо смеша дима и чађи укомбинована са тешким металима као што су никл, арсен, олово и кадмијум.

Постоје још мање „пе-ем честице“ – честице „пе-ем 2,5“ (2,5 микрометара) због чега их лакше удишемо, па су зато и опасније, а и теже је заштитити се од њих. Када је реч о величини, поређења ради, влас људске косе има дебљину од око 60 микрометара.

Узрок због којег се ове опасне честице „множе“ и нападају наше здравље (Светска здравствена организација је саопштила да у Србији годишње од респираторних болести услед загађења умре 5.400 људи) тражимо у издувним гасовима, индустријским енергетски неефикасним активностима, кућним ложиштима, употреби фосилних горива (просечно возило у Србији је старо 17,1 годину)...

И у државама благостања некада се тешко дише

За боље разумевање ситуације, добро је имати у виду „координантни систем“ у којем се налазимо. Статистика, мерења и поређења, наравно, могу да открију доста.

Европска агенција за заштиту животне средине на свом порталу даје информације о концентрацији „пе-ем“ честица у градовима широм континента, које редовно ажурира.

За Београд је 28. октобра наведена вредност од 119,9483 микрограма „пе-ем 10“ честица у кубном метру ваздуха.

По вредности су нам слични, на пример, Сегедин са 115,7091, и Дебрецин са вредношћу од 113,49 микрограма тих честица у кубику ваздуха.

Дакле, и комшије тешко дишу ових дана. И то они у Европској унији, која је перјаница идеје о заштити природе на првом месту.

Али колико вредност, коју је у једном тренутку достигао град Елверум у Норвешкој од 118,3618, или у Јакобстаду у Финској 103,9, имају везе са стандардом и старим возилима? Учили су нас да су те земље „државе благостања“.

Такође, 26. октобра је у шпанском месту Понферада забележена концентрација од 284 микрограма „пе-ем 10“ честица по кубном местру ваздуха, а 28. октобра у месту Уелва такође у Шпанији – 719,15!

Место Брикслег у Аустрији, држави која нам је често навођена као пример државе одрживог развоја и грејања на отпад, забележио је вредност од 181,0555. Ето неке сличности.

Ситуација је мало другачија када се мере ситније честице: „пе-ем 2,5“.

Осим Београда, који има вредност вишу од 90 микрограма по кубику ваздуха, такво стање бележи се и у насељеним местима у Чешкој и Пољској. Нешто ниже, али опет релативно велике вредности, између 40 и 90, имају насељена места у Португалији, Македонији, Мађарској.

Дакле, нисмо усамљени у „отежаној видљивости ваздуха“. А то уме да олакша ствари, када муку поделите, потражите помоћ или се угледате на искусније и мудрије.

Карта за флашу – могуће је  

Осим ослањања на алтернативне изворе енергије, постоје различити модели који крче пут ка чистом ваздуху.

– Појединци се могу водити добром старом „Мисли глобално – делуј локално“. Тај савет нам је већ дуго познат.

– Зашто да за ципелу, произведену у Србији, потрошимо неколико пута више енергије него што потроше у Немачкој? Смањење разлике у количини потрошене енергије која је потребна за одређени производ у односу на европски просек, јесте препоручљив пут ка „бистријем погледу“.

– Јачање рециклажне индустрије уз коначно укидање увоза истог (познато је да увозимо углавном папир и пет амбалажу), добра је препорука.

– У Истанбулу се, на пример, у замену за пластичне флаше, може добити карта за градски превоз. Подстрек грађанима да разврставају отпад некада је неопходан. Креативнија решења у програмима подршке грађанима и субвенцијама за „зелена возила“, и соларне панеле, лакше би привукла пажњу.

И наравно, није згорег нагласити опет – бар једна метро-линија би добродошла Београду, па би уз чистији ваздух, било и мање гужви, градске буке и нервозе. Још ако дају карту у замену за пластичну флашу, па да удахнемо пуним плућима.