Пластика - пошаст 21. века

Од почетка 21. века произведено је пластике колико у последњих 100 година, а према неким проценама, до средине века потражња за пластиком у целом свету биће утростручена. Зато је борба против пластике пресудна борба човечанства за очување животне средине.

Пластика је прешла дуг пут од револуционарног открића с почетка 20. века, до великог проблема данашњице. Иако нам је у многоме олакшала живот, постала је проблем оног тренутка када је одбачена завршила у природи. Колико се заиста планета дави у пластичном отпаду и да ли смо тога уопште свесни?

Ивана Јовчић, директорка Центра за унапређење животне средине, указујући на овај горући планетарни проблем, за наш портал каже да је поражавајућа чињеница да око осам милиона тона пластике сваке године заврши у морима и океанима, где постаје храна рибама и самим тим улази у прехрамбени ланац.

„Највећи проблем код пластике јесте то што она није разградива, односно временом се само разлаже у све ситније делове, у тзв. микропластику, и тако уситњена налази пут до нашег тањира. Процењује се да ће, ако наставимо да се овако неодговорно понашамо према природи, до средине века у морима и океанима бити више пластике него рибе", каже Ивана и додаје да у просеку сваког минута један пун камион ђубрета заврши у океану.

Неславан је и податак да 40 одсто укупне светске производње пластике чини она за једнократну употребу. „Таква пластика заиста би могла да се замени неким одрживијим решењима. ЕУ усвојила је уредбу којом се драстично смањује употреба једнократне пластике до 2030. године", истиче директорка Центра за унапређење животне средине.

За разградњу само једне пластичне кесе у природи потребно је између 400 и 1000 година, па се у многим земљама уводи забрана њихове употребе. У европској Директиви о пластици, број пластичних кеса у Европи ограничава се на само 90 кеса годишње по становнику. Србија је за сада далеко од ове статистике. „Кампања против употребе пластичних кеса код нас је дала добре резултате, посебно након увођења наплате. Пре тога, сваки становник Србије користио је у просеку седам кеса дневно, што је заиста претерано и неодговорно", каже Ивана и поздравља

Уредба града Београда од 1. јануара 2020. године забрањује употребу пластичних кеса у малопродајним објектима. Уједињене Нације су решавање проблема пластичног отпада уврстиле у циљ број 12 Агенде одрживог развоја, са посебним акцентом на подизање свести становништва. Ивана наглашава да је свест људи за сада прилично ниска, између осталог и због тога што не постоје у довољној мери едукативне кампање које би обавештавале људе колике су заиста последице загађења.

„Мислим да се довољно не улаже у такве кампање. Средства која су опредељена овде у Србији сувише су мала да би могли да се постигну значајнији резултати, али свакако треба радити на томе. Сваки појединац може да да свој допринос и ма колико се мали чинио, за ову планету ће бити корак ближе решавању проблема", закључује Ивана Јовчић, директорка Центра за унапређење животне средине.

број коментара 8 пошаљи коментар
(четвртак, 14. феб 2019, 01:33)
anonymous [нерегистровани]

Problem plastike uopste nema veze sa plastikom

Plastika nije tek tako izmisljena niti se tek tako upotrebljava. Pravi se od cvrstih otpadaka preostalih od frakcione destilacije nafte. Pre nego sto je covek poceo da upotrebljava naftu kao gorivo, plastika nije ni postojala. Kad je pocetkom XX veka pocela masovnija upotreba nafte (kamioni, avioni...), hemicari su morali da rese pitanje cvrstog ostatka od frakcione destilacije, i tako je nastala plastika. To sto je mi danas masovno upotrebljavamo nije zato sto volimo plastiku, vec sto volimo naftu. Zanimljivo da ekolozi to uvek propuste da kazu i stalno citamo neke nebulozne i nemoguce kritike protiv plastike, koje uvek preskacu najvazniju cinjenicu: Hoces naftu? Znaci, uzeces i plastiku!
Razmislite o tome kad sednete u avion za Njujork.

(среда, 13. феб 2019, 22:30)
Loocifer [нерегистровани]

Pošast

Pošast je kada potreba za očuvanjem nacionalnog identiteta nadjača evidentno neznanje i nepismenost.

(среда, 13. феб 2019, 12:34)
anonymous [нерегистровани]

Tačno

Piše se malim

(среда, 13. феб 2019, 11:33)
anonymous [нерегистровани]

re: Prevod 2

Usput, ime jezika se pise malim slovom.

(среда, 13. феб 2019, 11:30)
anonymous [нерегистровани]

re: Prevod

Od kad znam za sebe znam za rijec ''posast'', dakle nije je izmislila Kolinda. Ako se rijec mozda ne upotrebljava u Srbiji ne znaci da nije (i) srpska, u svakom slucaju je narodna rijec za epidemiju i to obicno neku epidemiju koja ubija divlje i domace zivotinje.

(среда, 13. феб 2019, 11:12)
Dr.Top [нерегистровани]

@Prevod

Neko ko zna svoj jezik i ko ima bogat rječnik, ne treba prevodioca. Ali onaj ko ne zna da se srpski i hrvatski pišu malim slovom, takodje nije čuo za mnoge rieči iz svog jezika, misli da su sve njemu nepoznate riječi strane, pa traži prevodiloca.
Čitati, čitati i samo čitati, ili u originalu kako Lenjin reče: "Učiti, učiti i samo učiti".

(среда, 13. феб 2019, 07:51)
anonymous [нерегистровани]

стране речи

Мислим да је дошло време да се у нашем језику користе наше речи и да једни друге исправљамо када то не чинимо. За све те стране речи постоје и наше речи, од којих смо се ми одучили. Зато позивам медије и нарочито РТС да обрате пажњу на ово необично важно питање.

(среда, 13. феб 2019, 00:29)
anonymous [нерегистровани]

Prevod

Sta je to posast? Jel mozete da prevedete s Hrvatskog na Srpski? Pretpostavljam da je s Hrvatskog jer je pre par dana Hrvatska predsednica iskoristila tu rec u medijima.
Hvala