Стубови откривају крваву борбу за власт у средњовековној Монголији

Конструкцију чини саркофаг окружен каменим стубовима. Методом радиоактивног угљеника анализирани су узорци оксидисаног угља, овчије коже и кости коња из саркофага и на основу тога је процењено да је споменик саграђен пре 1.300 година.

Мистериозни камени стубови откривају крваву борбу за превласт која се на тој територији догодила у 8. веку, много пре владавине и освајања чувеног Џингис-кана. На њима су урезани натписи на туркијском језику који представљају најобимније натписе на туркијском пронађене у Монголији. У тексту се наводи да је особа сахрањена на том месту (а чије име још није јасно) постала друга најмоћнија личност у царству које је обухватало већину данашње Монголије и делове северне Кине. Та неименована особа добила је титулу „јагбуˮ (вицeкраљ) током владавине Билге кагана (716‒734), владара који је, према историјским подацима, био отрован.

На стубовима се чита да је тај јагбу надживео Билге кагана и потом током владавине његовог наследника Тенгри кагана (734‒741) добио титулу „толис-шадˮ (принц или престолонаследник). То значи да је постао главни војни командант и највиши представник административне власти у источној Монголији. Натписи не пружају информације коју је улогу имао, и да ли је тај неименовани јагбу уопште учествовао у тровању Билге кагана.

Насилне смене власти

Царство којим су владали Билге и Тенгри каган данашњи стручњаци називају Другим туркијским каганатом. Тај каганат је у историјским изворима познат по политичкој нестабилности. Неретко су највиши војни команданти убијали једни друге у покушају да стекну власт. Тако је Билге постао владар пошто је његова породица у пучу свргнула претходног кагана. А његов наследник Тенгри каган владао је око седам година, пре него што је и сам убијен. Недуго после тога и Други туркијски каганат је престао да постоји, потпавши под власт Ујгура.

Анализа натписа на стубовима још траје и можда ће донети нове доказе о борбама за власт међу номадским племенима средње Азије. Истраживачи претпостављају да тај споменик може да открије и какве су биле политичке и војне везе владара Другог туркијског каганата са монголским племенима. А додатно би могао да пружи информације и о државном уређењу и религиозним уверењима људи који су тада живели.