Управљање хемикалијама: заштита здравља и животне средине

Не можемо рећи да постоји безбедна хемикалија, можемо само рећи да се хемикалије могу безбедно користити и то је глобални циљ коме се тежи ‒ додала је Роглићева. У том смислу, европска легислатива је заснована на предострожности и има циљ да заштити здравље људи и животну средину.

Србија је 2009. године добила два модерна закона: Закон о хемикалијама и Закон о биоцидним производима, који су у тренутку доношења били усаглашени са европским стандардима. Из тих закона, произашло је и 29 подзаконских аката.

„У континуитету имплементирамо основне захтеве уредби ‒ као пример могу да наведем успостављање информативног пулта за хемикалије и биоцидне производе који је пре свега намењен за информисање и помоћ индустрији при примени одредби националне легислативе", објаснила је Роглићева.

Године 2016. постављен је сајт „ИПОХЕМˮ, где потрошачи могу да се информишу о најопаснијим хемикалијама са којима у свакодневном животу најчешће долазе у контакт.

Надлежни указују на то да је неопходан и задовољавајући степен обавештености о свим важним аспектима поступања са хемикалијама, како код грађана и привредних субјеката тако и у администрацији.

Ако поштујемо захтеве који су прописани, стандарде који су одређени на основу научних истраживања, можемо рећи да смо постигли циљ, истакла је наша саговорница, објаснивши да на тај начин штетне ефекте хемикалија сводимо на минимум, штитимо животну средину, здравље људи и испуњавамо комерцијални део који се односи на нашу привреду.

Како је навела, на тај начин смо „направили и комерцијалну хемикалију ‒ конкурентну хемикалијама на тржишту ЕУ ‒ чиме смо омогућили отварање великог европског тржишта".

Заштита домаћих интереса

Захтеви које Европска комисија поставља (у области хемикалија и биоцидних производа) односе се на обезбеђивање одговарајућих ресурса и компетентних, специфично обучених стручњака који ће након ступања Србије у Унију моћи да функционишу равноправно.

Роглићева каже да је још једна специфичност наше легислативе то што, на пример, РИЧ уредба ‒ кровна уредба за хемикалије ‒ већину поступака спроводи централизовано кроз Европску агенцију за хемикалије: „Морамо бити спремни да дамо одговор и заштитимо наше интересе или да се супротставимо великим произвођачима такозваних великих земаља".

У сарадњи са Привредном комором организују се програми едукације који ће представницима привреде омогућити да се правовремено информишу о обавезама које их у Унији очекују.

Соња Роглић наводи да су велики произвођачи већ спремни за улазак у Унију, али да је проблем у малим и средњим предузећима која, сматра, не дају увек адекватне одговоре.

Политиком заштите животне средине у Европској унији, промовише се одрживи развој и чува животна средина за садашње и будуће генерације. Таква политика доприноси побољшању здравља становништва, очувању природних ресурса, а уз бољи квалитет живота, обезбеђује се конкурентна и одржива привреда.