Електрични аутомобили све популарнији, последице све страшније

Највећа опасност лежи у литијумским батеријама. При производњи батерије емитују се отрови, фина прашина и велика количина угљен-диоксида. Најава градње „Теслине“ фабрике батерија у Европи код Берлина може доћи под лупу Странке немачких зелених, веома утицајних у јавности.

Како електрична возила добијају све већу популарност, потенцијалне последице постају све страшније. Да би се произвела тона литијума, потребно је извући 1.900 тона воде. Ова метода производње већ утиче на пољопривреднике у регионима у близини локација за производњу литијума.

У региону Салар де Атакама у Чилеу 65 одсто регионалних вода се користи за производњу литијума. Кобалт је важна компонента литијум-јонских батерија, а главне светске резерве кобалта налазе се у Демократској Републици Конго, где се експлоатише радна снага, а у процесу производње учествују чак и деца.

„Један од највећих проблема је то што литијумске батерије садрже доста токсичних елемената који би могли да заврше у земљи без одговарајуће рециклаже. Такође, постоји велики ризик од пожара, јер су ове батерије веома осетљиве на паљење“, напомиње Ландон Нортфус из Нортболта.

Један од важних аспеката које треба узети у обзир јесте и количина природних ресурса која се користи за производњу батерија које покрећу електричне аутомобиле. За њихову производњу прерађује се 250 тона сподумена и 750 тона физиолошког раствора да би се направила тона литијума, зависно од примењене методе.

„Индустријски роботи се такође морају модернизовати да би могли обављати компликоване операције које су потребне у поступку демонтаже и рециклаже литијумских батерија“, додаје Ландон Нортфус.

Да би се приступило подземним лежиштима литијума, раствор слане воде се испумпава на површину. Слана вода остаје у језеру и испарава неколико месеци или година, све док не нестане. Слани раствори су веома концентровани и поред литијума обично садрже и калијум и натријум, што свеукупно доводи до исцрпљивања подземних вода.