Време је за српску инфраструктуру намењену електричним возилима

Дејан Илић је председник Управног одбора Фонда за иновациону делатност Републике Србије и професор на неколико европских универзитета. Добитник је награде за животно дело за проналазак микро батерије и смарт картице. Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, др Илић је, између осталог, говорио о перспективама Србије у изградњи инфраструктуре за електрична возила.

„Ја сам срећан. Посебно сам био срећан после завршетка Формуле 1 за електромобиле у Монаку пре неколико дана, где је 22 аутомобила такве класе и таквог напона долазило до циља, а на скоро свим батеријама за те аутомобиле сам радио већ више година. И онда видите своју визију. Не треба губити наду, треба бити стрпљив, причам то због младих“ навео је др Илић.

Додао је да су електрични аутомоблили на светску сцену ступили постепено, и нагласио да је један од застоја на том путу био онај финансијске природе, крајем 2018. године. Ипак, како каже, охрабрујуће је било и јесте, рационално понашање купаца који, све више размишљају о животној средини и траже возила на електрични погон.

„Знали смо увек да ће цена електричних аутомобила бити кочница, а посебно цена једне батерије. Ја сада могу да вам откријем једну тајну, да никада није могло бити прихваћено да једна батерија кошта отприлике као и један мотор. Сада, када се тај однос променио, и сам народ прихвата ту идеју, и вози такве аутомобиле“, рекао је Илић.

Брзина пуњења један од највећих изазова 

Када је реч о аутомобилској индустрији у Немачкој, каже да је усмерена ка већој производњи аутомобила мале и средње класе, који имају већу потражњу, јер је заправо један од највећих логистичких проблема – време пуњења аутомобила.

„Има доста помака што се тиче електрохемије и ми се радујемо да почињу наноматеријали све више да се примењују и да имамо одобрења што се тиче животне средине. Наноматеријали су познати већ 10, 15 година али им је производња била отежана. Сада постоје нове методе да се дође до наноматеријала у већим количинама, и мало је лакша ситуација. Ипак, има још изазова, посебно када је реч о брзини пуњења. Други проблем је цена, јер наноматеријали нису тако јефтини“, рекао је Илић.

Јадарит вредан као нафта 

Илић је навео да налазишта јадарита могу бити препород за Србију и додао да се могу поредити са налазиштима нафте или гаса.

„Питање је како јадарит експлоатисати на јефтин начин, како би добијени литијум био конкурентан са литијумом који долази рецимо из налазишта у Канади Јужној Африци“, рекао је Илић уз објашњење да је литијум стратешки материјал, не само за индустрију батерија већ и за авио-индустрију и остале гране које прерађују метал. Тај редак  метал, увек се, по добро цени, може понудити на светском тржишту.

Говорећи о инфраструктури неопходној корисницима возила која покреће електрична енергија, Илић сматра да Србија у том смислу своју шансу мора да искористи.

„Србија не сме да пропусти прилику за изградњу инфраструктуре за електроаутомобиле. Не можемо да допустимо да Словенија дође са понудом да, без коштања, инсталира пуњаче на читавом аутопуту, и да следећих 20 година убира приходе“, нагласио је Илић.

Објаснио је да у нашој земљи има, како каже, довољно паметних људи и довољно фирми које могу да производе елементе неопходне за поменуту инфраструктуру, а ту је и, како наводи ЕПС, који такав систем може да опслужује“.