Јутјубери су постали реална виртуелност

Гошћа Јутарњег програма је Тамара Ћосић која већ две године емитује своје клипове на Јутјубу под називом „Лепа сваки дан“ у којима даје корисне савете о нези лепоте.

„Моја прича о лепоти није лепоте ради, него оног доброг осећаја да можемо да освојимо свет и да радимо све што желимо. Тако да има и мотивациони карактер и јесте прича о лепоти, али заправо како да се добро осећамо у својој кожи са оним чиме располажемо“, објашњава популарна јутјуберка.

Данас о друштвеним платформама све ређе говоримо као о месту на коме људи комуницирају, већ оне све више постају простор у коме се развија читав паралелни свет у коме настају нове професије и развијају се послови.

Социолог, професор др Далибор Петровић наглашава да је наука одавно напустила идеју о подељеним световима већ ове појаве посматра као врсту продубљене реалности или реалне виртуелности.

„То значи да ствари које се дешавају у назовимо га виртуелном свету, добрано утичу на наш реални и свакодневни живот. Ако ће неки клинци данас слушају неку музику или носе неку гардеробу или ће неко да направи неки ризични селфи и тако даље, јер је то видео преко некога негде на мрежи, онда морамо да говоримо о врло јаком и јасном упливу и спојености ова два света“, објашњава социолог.

Млади већ живе у тој проширеној и продубљеној реалности. Старијима је неспојиво да у реалном простору узајамно не комуницирају, док је за младе данас комуникација примарна, било да је уживо или виртуелно. Они често нису ни свесни да ли су неку информацију примили директним контактом или преко посредника, додаје професор.

Тамара Ћосић истиче да с обзиром на чињеницу да су јој Инстаграм и друштвене мреже постале посао, труди се да јасно разграничи реални од виртуелног света како не би угрозила свој приватни живот.

„Користим Инстаграм и друштвене мреже као доброг слугу. Да се информишем, да се инспиришем. Користим га као део свог посла, али приватно, телефон је најчешће у торби и скроз склоњен када седим са друштвом или породицом. Трудим се да га апсолутно не користим“, наглашава позната јутјуберка.

Професор Петровић скреће пажњу на чињеницу да на друштвеним мрежама не постоји филтер који је присутан у непосредној комуникацији, као и у медијском простору. Појављује се феномен масовне самокомуникације у којој је појединац и произвођач, и дистрибутер, и реципијент садржаја.

„Оно што је ту најпроблематичније је то што је тај пријем садржаја потпуно индивидуализован. Телевизија се некада гледала заједно, породично. Касније смо увели два телевизора, па су млади гледали одвојено, али опет смо знали који су то садржаји који према њима иду. А сада у интими своје собе, са малом справом са којом је и иначе навикао на интимну врсту комуникације са блиским особама, добија директне поруке од особе са којом развија једну врсту квази интимности“, објашњава Петровић.

Овај феномен је постојао и раније, али је сада додатно изражен. Дете, које још увек нема филтере да процени шта је добро а шта лоше, шта је добро а шта није, ако нема родитеља да на неки начин преради тај садржај и интервенише, онда смо на прагу озбиљног проблема.

За социолога то постаје проблем када се искаже као масовна појава. За сада је још увек на психолошком нивоу где појединци не успевају да се одбране, али као друштво смо још увек на граници да не склизнемо у проблем. Има наде, али је задњи тренутак да се родитељи заиста забрину и да почну, не да бране, већ да се укључе у тај свет, наглашава социолог.

Тамара Ћосић каже да је свесна чињенице да се људи који је прате на друштевним мрежама поистовећују са њом.

„Мада моја публика има 25 година и више, ја ипак на неки начин утичем на оно што ће људи пожелети да купе, да ураде, како да се осећају. Истовремено, често се прича колико људи трпе због Инстаграма, колико се не осећају добро када гледају туђе животе који делују савршено на Инстаграму, тако да се од првог дана трудим да то заиста буде реално, јер желим да неко ко мене гледа да се осећа боље и да неке боље одлуке можда донесе, закључује гошћа Јутарњег програма, Тамара Ћосић.