Теслаграм, српска заштита коју је немогуће фалсификовати!

Технологија која је у стању да промени читаву област безбедности – Теслаграм – настао је у оквиру истраживања на Институту за физику у Београду и глобално је заштићен кроз патент и жиг.

„Овај пројекат се развија у више праваца – у домену заштите новчаница, докумената, заштите података, уметнина, а тренутно је у току пројекат развоја Теслаграма за заштиту докумената“, каже за Танјуг Саша Лазовић, руководилац Иновационог центра Института за физику.

Реч је о интердисциплинарном истраживању, у које су укључени биолози, физичари, машински инжењери, јер оваква врста технологије захтева врло широка знања и напоран рад, некада и више од 70 сати недељно.

Дугогодишњим истраживањем и радом са инсектима, на њиховим крилима научници су открили структуре које су толико сложене да постојеће технологије не могу да их ископирају.

„На крилима лептира постоје структурице, које су величине честице прашине, невидљиве голим оком, које ми користимо, скидамо са крила лептира, лепимо на документа или на било какве оригиналне документе, кредитне картице, пасоше, новчанице... Свака од новчаница, на пример, јединствено је заштићена таквом љуспицом, која опет има своје јединствене карактеристике, које се не могу ископирати“, објашњава Даница Павловић, чланица тима који ради на развоју Теслаграма.

Лептир на једном крилу има око 100.000 љуспица, тако да би са једним крилом лептира могло да се заштити 100.000 новчаница или неких докумената.

У лабораторији у којој раде Даница и њен колега биолог Драгољуб Димитријевић налази се и једна комора у којој се контролишу животни услови потребни за развој лептира.

„Тако да можемо од јајашаца, преко ларви, да дођемо до готових јединки, које користимо после њихове природне смрти за наша истраживања“, каже Димитријевић и додаје да лептири живе у просеку 20 дана.

Имају и малу фарму лептира, не откривају које врсте чувају, али кажу да нису све врсте погодне за заштиту.

Сама идеја за развој Теслаграма потекла је од др Дејана Пантелића, истраживача са Института. Технологија се развија од 2011. године, а на томе ради тим од 20 чланова, који поред Данице и Драгољуба, између осталих чине и физичари Димитрије Степаненко и Марија Митровић Данкулов, инжењери Ђорђе Вуковић и Стеван Јовановић, Саша Лазовић...

Такође, осмислили су и прототип „читача“, на којем ће се картица са љуспицом очитати. Инжењер Стеван Јовановић каже да је у сарадњи са фирмом „Квадра график“ направљена технологија штампе љуспица, њихово скидање и серијска штампа на картице, док је у самом Институту развијена технологија њиховог читања.

Није исто да ли ће се Теслаграм користити за контролу приступа просторијама, заштиту података, новца, уметничких дела или пасоша. Саша Лазовић истиче да, нажалост, нема капацитета да тим Инстутуа покрије свако поље примене истовремено.

„Теслаграм је заштићен патентом, 2015. године уз помоћ средстава Светске банке, и регистрован је жиг. За нека поља примене имаћемо резултате за две до три године, али је то незахвално прогнозирати“, напомиње Лазовић.

Истиче да им циљ није да Теслаграм буде пласиран и постигне велике финансијске резултате, већ да буде успешан пример који ће покренути сличне процесе у другим научноистраживачким организацијама.

„Ми правимо Теслаграм, али Теслаграм изграђује и нас као институцију, као део институције, да следећа идеја не оде низ Дунав, већ да буде реализована, на корист друштву и држави“, каже Лазовић.

Оно на шта су у Институту посебно поносни је чињеница да је та институција кроз низ година успела да врати одређени број људи из иностранства, који сада чини значајан део запослених.

„Људи запослени у Иновационом центру су махом школовани у иностранству, а онда смо се вратили у Србију и кренули да развијамо и науку и технологију. Задатак сваког Иновационог центра је да успостави везу између привреде и науке“, истакао је Лазовић.

Сагласан је и директор Института Александар Богојевић, који каже да у тој установи има више од 30 група, које су фокусиране на развој различитих производа, софтвера, идеја...

„Враћамо много стручних људи из иностранства, више него што тамо одлази. Никада нећемо зауствљати одлазак, јер то би био крај, ми њих уствари рентирамо на неко време, а онда се враћају ојачани, са искуствима које не би имали овде. То је велики успех, у последњих пет-шест година већи је број људи који се враћа и то оплемењује и нашу институцију и наше друштво“, објаснио је Богојевић.

Додаје и да се труде све више да и науку која се „дешава“ на Институту пренесу људима. „Важна нам је и комуникација са јавношћу, од које смо и финансирани кроз порезе. Желимо да покажемо друштву да је ово корисно за њих на различите начине“, закључује Богојевић.