Српски и хрватски научници покрећу аутомобил на водоник

Наиме, истраживачи са Института за нуклеарну енергију „Винча“ у сарадњи са колегама из хрватског Института „Руђер Бошковић“ и швајцарског федералног института ЕМПА већ две године раде на пројекту водоничне енергетике под називом „Нови материјали за складиштење енергије“.

У оквиру истраживања, које је било повод окупљања истраживача из Србије, Хрватске и Француске на дводневном семинару у Институту „Винча“, развијају се методе складиштења водоника како би он имао ширу примену као погонско гориво и извор енергије о чему је писао и часопис Кемистри - Јуропијан џорнал (Chemistry – A European Journal).

Вођа истраживања, Никола Билишков из Института „Руђер Бошковић“ из Загреба, рекао је за Танјуг да се у оквиру пројекта вредног око 30 милиона динара стварају нови материјали за складиштење водоника с циљем да се створе ефикаснији резервоари за аутомобиле или потрошаче као што су репетитори или слиццне справе.

„Конкретно, развијамо такозване комплексне хидриде, који представљају неколико група хемијских састава који садрже велике количина водоника и које могу да ослобађају или примају водоник према нашој потреби“, каже Билишков.

Према његовим речима водоник све више улази у комерцијалну употребу, а готово сви водећи произвођацци аутомобила имају бар један модел који се покреће на водоник.

„Најразвијенији у томе су 'Тојота', 'Нисан', 'Мерцедес', 'Хонда', а 'Тојота' чак има и комерцијални аутомобил. У Европи постоје системи који помоћу водоника напајују енергијом читава насеља, а граде се и мреже пумпи водоника за снадбевање возила водоником“, каже Билишков.

О сарадњи са колегама из Института „Винча“ хрватски научник има само речи хвале.

„У науци није увек нужно да сарадња буде регионална, али у овом случају се то показало као најједноставније и најбрже, јер се на овај начин најбоље размењују идеје. Сарађивао сам са много група, али ретке су колеге које могу тако брзо и тачно да реагују на моје захтеве као што је случај са групом из 'Винче'“, рекао је Билишков.

Да водонична енергетика представља будућност тврди и Јасмина Грбовић Новаковић, која предводи тим од 17 српских научника Института за нуклеарну енергију „Винча“ и једину групу која се у Србији бави овом тематиком.

„То је тзв. зелена енергија, а ако схватимо да из аутомобила на водоничну енергетику излази само вода и да се не загађује околина, јасно нам је да је то будућност“, каже научница и наводи још један занимљив пример употребе водониццне енергије.

„Може се покренути лифт и то на врло једноставан начин. Уз помоћ два различита хидрида, односно компресора, која имају различите температуре кроз систем цеви лифт може да се подиже“, тврди Грбовић Новаковић.

Од саговорнице Танјуга сазнајемо да је у примени водоничне енергетике најдаље отишла Канада, као и да у Греноблу у Француској постоје станице за пуњење аутомобила водоником.

„У Греноблу можете да изнајмите и бицикл на водоник и обићи цео град њиме. Институт 'Нил' из Гренобла, с којим и ми сарађујемо, има најјачу групу не само у истраживањима, већ и у водоничној технологији“, рекла је Грбовић Новаковић.

Упитана о могућностима развоја и примене водоничне енергетике у Србији, научница одговара да је наша земља високо котирана када су у питању истраживања у овој области, али да технологија захтева велика улагања.

„Ако желимо да возимо аутомобиле на водоник морамо да имамо и инфраструктуру која ради на водоник, а ми смо од тога јако далеко“, каже Грбовић Новаковић.

Научница додаје да је допринос српске групе у овом истраживању, које се спроводи и у Лабораторији за физику Института „Винча“, у испитивању комплексних хидрида и имплантацији водоничних јона у материјале како би се њихова структура учинила лакшом.

„Водоник у том случају може брже да уђе или изађе из материјала. На тај начин се контролише како систем функционише, тј. којом брзином се, на пример, креће аутомобил“, објашњава саговорница Танјуга.

У циљу промовисања водоничне енегетике у Институту „Винча“ биће формиран Центар за обновљиве изворе енергије и водоничну енергетику у чији ће рад бити укључене Лабораторије за физику, за нуклеарну и плазма физику и за материјале.

Директор Лабораторије за физику, Срђан Петровић, наводи да се у овој лабораторији налази највеће корисничко постројење у Србији које се, осим за пројекат везан за водоничну енергетику, користи у различитим истраживањима.

„Тренутно да десетак група користи за истраживање ову инсталацији која омогућава да се добијају јони тешких и високонаелектрисаних елемената. Осим тога, могуће је модификовати полупроводничке материјале, полимере и генерално све чврсте материјале који могу да поднесу вакум“, објашњава Петровић.

Додаје да ће Лабораторија за физику ускоро постати део мреже личних, корисничких постројења у Европи, тако да ће постати отворена за научне групе из региона и целе Европе.