Више од 100 људи у Србији легално управља дроновима

Цветичанин истиче да свако слободно може да купи беспилотну летелицу, чим се налази у слободној продаји, међутим, располагање њом представља надлежност Директората цивилног ваздухопловства, па дронови могу да се користе, уколико се то ради сагласно важећим прописима.

Првенствено, објашњава Бојан Цветичанин, ко жели да легално управља дроном, мора да положи испит, који се базира на одговорности корисника и Правилнику о беспилотним ваздухопловима. Када се тај теоријски испит положи, добија се потврда о оспособљености за управљање дроном.

„Када се дрон жели користити, подноси се захтев Директорату цивилног ваздухопловства за летење, издаје се решење у складу са законом и подзаконским актима којим се одобрава коришћење и суштина је да нам се каже где се планира да се 'дигне' дрон, на који начин, а следеће, када се добије одобрење Директората, код Контроле летења Србије и Црне горе (СМАТСА), тражи се алокација ваздушног простора за лет“, наводи Цветичанин.

Истиче да је поента процедура да се сви корисници ваздушног простора упознају са активностима осталих, као и да је по Правилнику, оператер дрона на земљи дужан да увек буде доступан служби контроле летења, односно да му је укључен мобилни телефон.

„На пример, неко ко ће летети малим спортским авионом, да може да има информацију да ће ту и ту, на тој и тој висини имати беспилотни ваздухоплов тада и тада, па ће сагласно томе или модификовати свој лет, или ће се јавити контроли лета, али потребно је да сви знају за све“, објаснио је Цветичанин.

Све што је рађено у Правилнику о беспилотним ваздухопловима, каже Цветичанин, урађено је тако да се узму у обзир ризици који се јављају, могуће опасности, најгори сценарији и да је битан аспект заштита ваздушног саобраћаја, пошто, како оцењује, дронови брзо напредују, има их који лете брже од 100 километара на сат, тежи од 20 килограма, имају мале млазне моторе или слично и веома високе перформансе.

Према важећем Правилнику, истиче Цветичанин, потребан рок за алокацију ваздушног простора између пет и десет дана, тако да лет треба планирати, јер није могуће добити дозволу за лет и алоцирани ваздушни простор истог дана, те да су процедуре један од проблема у раду с којим се Директорат сусреће, као и да се ради на смањењу рокова.

Цветичанин наводи и да је током прошле године било више од 1.000 захтева за алокацију ваздушног простора и посебно наглашава да је одобравање било каквог снимања из ваздуха у искључивој надлежности Министарства одбране, од кога се мора тражити сагласност када год постоји жеља за снимањем из ваздушног простора.

Потребно је разграничити дронове, у зависности од начина, сврхе, за коју се користе, па тако постоје мали беспилотни ваздухоплови до 20 кг, који се користе искључиво за спорт, рекреацију и разоноду, без комерцијалне делатности, а да се остали беспилотни ваздухоплови примењују у неке привредне сврхе, односно за финансијску накнаду се врши неки рад.

У зависности од тога шта се жели радити са дроном, различит је и ток корака које треба предузети да би се било у сагласности са правилником и са законом, каже Цветичанин и наводи да, за спортске намене и разоноду, може да се лети у реонима један и два, који су Правилником дефинисани као ненасељена подручја, удаљена од привредних објеката, како би се избегла свака могућа штета и у ваздушном саобраћају и опасност по људе и имовину на земљи.

„За привредну делатност, коју смо свакако узели у обзир као нову грану, одређени вид зараде и привредну активност, мало су строжа правила, али су отворени неки други простори, па, тако, дрон за привредну делатност може се користити и у градској средини, што су реони три и четири, наравно, уколико су предузете све мере сигурности и безбедности“, рекао је Цветичанин, који је и инспектор за управљање ваздушним саобраћајем.

Битно је поменути, истиче Цветичанин, да се мора набавити и осигурање од одговорности, уколико се дрон користи у привредне сврхе, а да се свакако дрон не сме дизати ближе од 500 метара од одређених државних институција, што подразумева школе, касарне, болнице, полицијске станице, енергетска постројења, казнене установе и да је једино изузетак уколико се ради уз одобрење или за рачун неке установе.

Легалних корисника 99 одсто

Цветичанин каже и да већина власника регистрованих дронова не само да траже алокацију ваздушног простора, него су прошли кроз комплетан процес одобравања, уписали дрон у евиденцију, платили осигурање, њихова намера није да на нелегалан начин користе свој ваздухоплов, него да га користе у легалним оквирима.

„Према нашим сазнањима, 99 одсто су легални корисници, што је нама значајно“, наглашава Цветичанин.

Међутим, подвлачи, свакако да постоје грађани који на несавестан начин и противно закону користе свој беспилотни ваздухоплов, што истиче да представља безбедносни ризик, како за ваздушни саобраћај, тако и за грађане на земљи.

Цветичанин каже да се и даље на европском нивоу ради на изради уједначеног прописа који би свим државама ускладио приступ тој материји и да се и даље води дебата где је граница између играчке и беспилотног ваздухоплова.

„Правилник није предвиђен да траје 100 година, ниједан пропис не траје толико дуго. Овде су ствари јако динамичне, мењају се, технологија и техника иду напред, стандарди се мењају, техничке могућности, перформансе расту. Ово је нова област и тренутно имамо процват коришћења“, закључио је Цветичанин.