Шасије за оклопна возила, мотори за „Икарбус“ и роботи из „кухиње“ Машинског факултета

Научници са Машинског факултета су успели да направе у својим оскудним лабораторијским условима шасије за оклопна возила „нора” и „лазар“. „Икарбусу“ су направили први стајаћи мотор за „Мерцедесове“ шасије. Осим тога, развили су и роботе и платформе које су једне од најбржих у свету, а служе за прављење симулатора за све врсте превоза од авиона до оклопних транспотера.

На међународном научном скупу на Машинском факултету у Београду сагледани су резултати једне од најбољих година када су у питању сарадња индустрије и универзитета.

Поред оскудних средства за истраживање факултет има чиме да се дичи. Имали смо прилику да први снимимо роботску платформу која је једна од најбржих у свету. Према прорачунима он за само 60 секунди може веома прецизно, у одређене калупе, да смести 120 лоптица или било предмете било којег другог облика са сто одсто прецизности.

Она је развијена из платформе за симулаторе која је рађена за обуку људства у оклопним транспортерима, а може се применити у авио и друмском саобраћају.

„Развијамо пет оваквих платформи за носивост од 250 килограма до 2.500 килограма оне служе за обуку, али су и последња реч када је наука у питању“, истиче професор Драган Милутиновић са Машинског факултета.

Поред овога, професори и студенти радили су на шасији за оклопна возила „нора“ и „лазар“ што је плод сарадње с војнонаменском производњом Војске Србије која је однедавно преузела део прибојске фабрике ФАП.

Занимљиво је да је „Мерцедес“ потврдио лиценцу ФАП-у баш због овог пројекта и да је дао зелено светло да се у „Икарбусу“ по техничком решењу њихов мотор који је до сада било искључиво лежећи стави у стајаћи положај и тиме добије потпуно нова шасија.

„И 'Икарбус' и ФАП могу да живе од ремонта аутобуса и камиона и то у региону. Сви велики произвођачи на светском нивоу могу и желе да буду њихови коперанти и стратешки партнери“, каже Милош Васић са Машинског факултета у Беогарду.

Нажалост, на овом скупу чуло се да крађа интелектуалне својине нема граница. Многе добре идеје, многи пројекти које су наши научници публиковали, искористили су други да их практично примене у свету.

Године знања и истраживања отишле су пут Азије и земаља Трећег света.

Држава би морала бољом заштитом научника да онемогући овакве интелектуалне крађе, а савет нашим привредницима који желе да улажу у нове технологије, био би да дођу на Машински факултет и одаберу неки примењиви проналазак и можда са минималним улагањима остваре светски профит.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво