Четврт века интернета

Британац Тим Бернерс-Ли је пре четврт века радио у једној од лабораторија Европског савета за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) у Женеви када му је синула идеја како да комбиновањем различитих техника олакша прегледање и сортирање информација путем умрежених рачунара.

Свој изум представио је у чланку објављеном 12. марта 1989. који се сматра „крштеницом“ World Wide Web-a.

„У почетку су га колеге потпуно игнорисале“, рекао је за АФП Марк Вебер, креатор и конзерватор програма о историји интернета у Музеју историје информатике у Калифорнији.

Бернерс-Ли је коначно успео да убеди ЦЕРН да прихвати његов програм након што је доказао његову ефикасност путем онлајн телефонског именика.

Програмирао је први веб-сервер на којем је било могуће снимити документа, осмислио први претраживач за проналажење страница на интернету као и могућност повезивања докумената, тј. оно што данас називамо линковање.

„Лични рачунар је променио наш начин рада, али је интерент извршио револуцију у читавом низу сектора“, оценио је Мајкл Мекгвајер, аналитичар у Истраживачком центру „Гартнер“, наводећи као пример музику, филм и медије.

Од 1995. интернет доживљава брзу експанзију. Његов утицај се шири на све већи број активности, од читања преко писања медијских садржаја, до учења, политичког ангажмана, па све до комуникације са пријатељима и родбином.

Међутим, један од главних принципа интернета, отвореност и једнако право приступа, данас је озбиљно угрожен.

„Проблем је у томе што је могуће ограничити способност људи да критикују владу или направити интернет са више брзина у којем је иноваторима, критичарима и борцима за људска права све теже да допру до шире публике“, сматра Вебер, додајући да је „мрежа“ тек напола изграђена и да још није обухватила цео свет.