Ђорђе Јанковић, ponedeljak, 29. dec 2014

(Новогодишња) журка

Вероватно нема грђег него кад вас Правопис наведе на зло. Можда у најнеобичније такве инциденте спада онај када је младалачка забава, каквих ће ових дана бити, постала ништа друго до тамнопута водена кока!

Од 1994. у Правопису Матице српске стоји препорука „журка, -ки“ (нпр. Причамо о журки).

Не може се рећи да је то било баш одмах, али професори српског су у своје време приметили ово правило. Било им је испрва чудно, јер су млађани им ученици говорили на журци, али су они истрајавали на незаблудивости Правописа. Уосталом, ваљда састављачи Правописа, пензионисани научници, боље знају — престајали су да се вајкају — како се мења по падежима реч из омладинског жаргона него говорници жаргона! Ствар је била одлучена — ђаке треба одучити од поквареног језика и култивисати њихов говор свеколиким укидањем сибиларизације у овој речи.

Топови, ђулад и црвене оловке су спремљени, састављен је поклич: „Говори журки да те цео свет разуме“. Позвани су у помоћ аутори уџбеника, састављачи тестова за такмичење из српског језика. Борба је била сурова. Младеж — скоро покорена. Данас тек покоји збуњени тинејџер промуца „Био сам на журци“ и одмах се хвата за мамурну главу: „Јао, шта то причам! Журки, не журци, оох“... 

Професори трљају руке с осмехом. Поскакују од задовољства око осакаћених вежбанки.

Ипак, и не слуте какав се deus ex machina крије у Речнику Матице српске или оном још већем, Речнику САНУ. (Да су их само отворили!) Тамо им се под одредницом журка шеретски смејуљи — само што не закокодаче — једино „барска кокица Gallinula chlorupus“.

Биће, изгледа, да Правопис уопште није писао о „партију“, него о црној кокици са црвеним штитом изнад кљуна.

Откуд то знам?

Прво, по невероватној особини Правописа да пропише дативе свих врста живине и птица које српски језик познаје (морка, чешљугарка, лештарка, црвенперка, шљука), а испусти их за тако обичне речи као што су пруга, стока, пластика, водитељки, неонка. Друго, по томе што је реч журка тек 1992. уопште забележена у речничкој литератури, у Речнику нових речи И. Клајна, а правописци и нису баш нискостарташи када је ажурирање правила у питању. Треће, по томе што је прописано решење журки у апсолутном нескладу с постојећом праксом. Четврто, по томе што се Правопис начелно не бави нестандардном лексиком, у шта спада познати синоним за забаву. Пето, по томе што одређивање речи у којима се врши сибиларизација уопште није правописно питање, него морфофонолошко.

А ако не верујете мојим аргументима, гвирните било у једнотомни Речник српскога језика Матице српске, било у речник страних речи Клајна и Шипке. Тек, о журки више не брините.

***

Два-три подсећања за празничне честитке. Придеви новогодишњи и божићни пишу се малим словом. И нову годину пишите тако, с малим словом, ако мислите на целу годину („Желим ти пуно среће у новој години“, „Све најбоље у новој“), великим само ако мислите на празник („Лепо се проведите за Нову годину“). Нерадне дане искористите и за размишљање о језику.

broj komentara 0 pošalji komentar