Како читање са екрана утиче на разумевање прочитаног код деце

Од почетка 21. века, када је читање чланака на веб-порталима, читање блогова, електронске поште, објава на друштвеним мрежама и ћаскања почело да замењује читање штампаног текста, стопа деце која читају књиге је опала. Тако да можда више нећемо видети неку серију књига која ће привући пажњу младих као што је то учинио на пример серијал о Харију Потеру.

Осим смањења утицаја књига на културни дух времена младих, овај општи прелазак на читање са екрана може да има много погубније ефекте: негативно утиче на вештину разумевања прочитаног код деце како је открила недавна мета-анализа.

Читање дигиталног текста и разумевање

У 2011, научници су прегледали 99 студија које су истраживале утицај читања штампаног текста на вештину разумевања код деце. Као што се и очекивало, пронашли су изразиту корелацију. Што су деца више читала штампани текст, то су била способнија да разумеју и запамте прочитано.

Штавише, чинило се да читање у штампаном облику доприноси још нечему значајно добром : што су млади читаоци читали дуже и сложеније текстове, њихове вештине читања су се побољшавале, што их је подстакло да се баве још сложенијим писаним делима, додатно јачајући своје способности.

У новој мета-анализи, научници са Универзитета у Валенсији у Шпанији сакупили су 26 студија у којима је учествовало близу 470.000 учесника. Свака студија је истраживала утицај читања са екрана у слободно време на разумевање прочитаног. Открили су да овакво читање побољшава вештине разумевања, али је користан ефекат између шест до седам пута мањи у порећењу са читањем штампаног текста, посебно за децу.

„Велика (изложеност) читању текстова у дигиталном формату може да одврати младе читаоце да изграде јаку базу за читање уопште, у критичном периоду када прелазе са учења читања на читање да би учили“, наводе аутори.

Зашто се чини да је читање дигиталног текста далеко мање корисно?

Аутори наводе бројне претпоставке из до сада објављене литературе. Прво, лингвистички квалитет текста на дигиталним уређајима обично је много нижег квалитета.

Када ћаскамо, често користимо неформални језик са поједностављеним вокабуларом и игноришемо граматичка правила. Садржај је такође обично далеко краћи, не захтева много пажње и удубљивања како бисте разумели и у потпуности уживали у поређењу са дужим делима са замршеним наративима и бројним ликовима.

Према Наоми С. Барон, професорке светских језика и културе на Америчком универзитету, физичка својства књиге такође утичу на боље задржавање информација.

„Код папира, постоји посебан положај руку, заједно са визуелном географијом различитих страница. Људи често повезују своје сећање онога што су прочитали са визуелном проценом после колико страница је у књизи била нека мисао или где је била на страници.“

Физичка својства књиге или часописа – мирис, изглед, осећај додира – такође чине да процес читања буде пријатнији.

„Ако читаоци пронађу задовољство у медију за читање, не би ме изненадило да би такво задовољство довело до већег разумевања. Засигурно, као што су нас обавестили многи учесници студије, штампа је довела до тога да постанемо више увучени у радњу приче“, додаје професорка.

На крају, када читате садржај на дигиталним справама, у разумевању текста вас ометају друштвени медији, Јутјуб и видео-игре које су удаљене на један клик од текста.

У недавном истраживању са студенатима на Универзитету Западна Вирџинија, две трећине је признало да проверава друштвене мреже „често” или „веома често” док чита. Нешто више од половине испитаника рекло је да друштвени медији негативно утичу на њихове навике читања, док је 45 одсто рекло да имају неутралан ефекат, а само 2,5% да имају позитиван ефекат.

Пошто млади имају све изразитији недостатак могућности контроле импулса, много су подложнији ометању док читају у поређењу са одраслим читаоцима.

Такође је много је мања вероватноћа да ће савладати речник и граматичка правила, што значи да ће бити изложени рудиментарнијем писању на друштвеним медијима и у ћаскању са пријатељима.

Зато аутори препоручују родитељима и наставницима да ограниче време која деца проводе над дигиталним садржајима, или бар да их подстичу да читају и штампане текстове или макар базичне моделе електронских справа за читање, попут Киндла.

(Једно истраживање из 2019. године је показало да није уочена значајна разлика у разумевању прочитаног када су деца читала текст у штампаној форми и на Киндлу, мада читаоци који су читали електронску књигу нису били толико ефикасни у лоцирању догађаја у фабули приче).

Будућност читања књига

Да ли ће тинејџери следити савете својих старијих? Професорка Барон наводи податке који указују да би могли.

„Недавни подаци Америчког библиотечког удружења указују на неке изненађујуће изборе данашње генерације Зед (13 – 25 година) у поређењу са миленијалцима (26 –40 година). Према њиховој студији, генерација Зед не само да чита више књига месечно (вероватно из задовољства) него миленијалци, већ читају више штампе него њихова старија браћа и сестре.“

Такође је приметила и из сопственог искуства да јој велики број студената признаје да боље усвајају градиво и боље се концентрише када читају штампану верзију текста.

Да ли ће се наредне генерације вратити књигама, време ће показати.