„Фабрика“ за генијалце – центар „Верокио“ готов 2020. године

Директор Института за физику Александар Богојевић је рекао Танјугу да ће то бити и место на коме ће се први пут у нашој земљи спроводити научно-технолошки изазови, познати у свету.

Објаснио је да ће „Верокио“ бити назван по чувеном италијанском учитељу и вајару Андреу дел Верокију, чији је један од познатих ученика био и Леонардо да Винчи, као и да ће пројекат бити реализован заједно са највећим центром за истраживање елементарних честица - Европском организацијом за нуклеарна истраживана (ЦЕРН), Мрежом националних института Италије (ИНФН) и највећим научним постројењем у Немачкој (DESY) и другим партнерима, а са наше стране ће бити укључена и Петница.

Држава ће за изградњу објекта обезбедити пет милиона евра и још толико кроз опрему даће поменути највећи међународни научни центри, у наредних десетак година.

Идеја је да се направи фабрика за геније, истиче Богојевић.

 „Пројекат 'Верокио' је наша идеја коју већ дужи низ година развијамо на Институту за физику и за који смо пре пола године добили подршку Владе Србије и постао је приоритетан пројекат владе у области иновација. Сада смо у фази пројековања и завршавања административних ствари и за пар месеци то предајемо Агенцији за имплементацију пројеката која ће то радити у име владе. До краја године биће расписан тендер за извођача и почињу грађевински радови“, навео је Богојевић.

„Верокио“ ће имати специјалну међународну компоменту, реализоваће конкретне научне пројекте у областима блиским физици и технологији, где се неће само писати научни радови већ решавати проблеми.

Такође, поједини делови направљени у том центру уграђиваће се у ЦЕРН-ове експерименте. „Када је настао ЦЕРН педесетих година прошлог века, на развалинама Европе, идеја је била да се направи дистрибуирани европски институт, који ће бити мало овде, мало онде. Ипак, акцелератор није могуће тако поделити. Сада се ЦЕРН враћа својим основним идејама пошто се данас лако путује из једне у другу земљу“, објашњава Богојевић.

Како каже, да би ЦЕРН открио неку нову честицу то може да кошта на десетине милијарди евра, за шта је тешко обезбедити средства од европских земаља.

Богојевић истиче да треба освојити нове технологије и да земље које у то улажу побољшавају перформансе својих индустрија и подижу њихову компетитивност: „Ми ове године трајно улазимо у чланство ЦЕРН-а. То је велика организација са великим бројем земаља и они морају чланицама односно њиховим владама да покажу да имају не само научне већ и економске користи, због чега и иду на економску иновациону сарадњу“.

У „Верокију“ ће се, додаје, правити поједини делови који ће се уграђивати у велики ЦЕРН-ов акцелератор. Реч је о апсолутно насложнијој техници у области електронике, компјутера, што ће допринети да у одређеним специјализованим областима технологије постанемо водећи у свету, што ће бити веома значајно за нашу привреду.

„'Верокио' ће дугорочно бити веома користан, већ и јесте, јер Србија због њега и других пројеката које имамо са ЦЕРН-ом, с озбиром на то да се сада у Институту за физику налази и тзв. официр за везу за индустријску сарадњу Србије и ЦЕРН-а, добија на стотине хиљада евра сваке године. Када буде радио 'Верокио' то ће бити много више, неколико милиона евра годишње, како се очекује према величини Србије“, објаснио је директор Института.

Према његовим речима, права и највећа корист, у почетку, биће од развоја високих технологија за онај део српске привреде који је већ технолошки развијен, а то је тренутно искључиво ИТ сектор, који бележи велики раст. „Постепено у Србији потпуно нова привреда стаје на ноге, које ми нисмо свесни. Неке од тих фирми нису велике, неке искљичиво извозе, а за поједине се ни не зна да постоје на нашем тржишту, али су изванредне и тек ће се подићи на ноге“.

Институт за физику већ има сарадњу са Привредном комором Србије у циљу проналажења фирми са интересантним способностима, капацитетима и интересовањима и које би требало укључити у пројекте који ће се реализовати у „Верокију“.

Богојевић наглашава да их има много више него што људи мисле и оне могу да имају велике користи од „Верокија“ и ЦЕРН-а.

Обезбеде се услови, пријаве се тимови и ко успе да га реши добија новчани наградни фонд, чиме се подстиче иновативност и види се колики је капацитет једне земље у појединој области.

„Ово ће бити право место за тако нешто. Најпознатији такав изазов у последњих неколико година је био која ће приватна фирма прва отићи у свемир, са наградним фондом од више милиона долара. За сам пројекат је потребно много више средстава, али од рекламе коју добија победник може да се добије много више новца. Такви изазови спајају науку, привреду и грађане на узбудљив начин“.

Један од изазова је, на пример, био и како спустити јаје са врха зграде односно бацити га, а да се не разбије, користећи само кесу разног ђубрета. Сви тимови су имали исти садржај у кеси.